Rafinisana ulja najpristupačnija su i najekonomičnija, ali je načinom proizvodnje iz njih eliminisan veliki broj korisnih sastojaka. Pročitajte koje su alternative zdravije...
Mehanički proces ceđenja ulja, ne zahteva primenu rastvarača
Hladno ceđena ulja
Osnovna razlika između ovako dobijenog ulja i rafinisanih ulja je što se u procesu ekstrakcije ulja ne koristi rastvarač. Ulje se istiskuje mehaničkim pritiskom - ceđenjem pomoću prese - na tradicionalan način, kako se to radilo u ranijim vremenima. Ta ulja ne moraju da se nakon toga zagrevaju na veoma visokim temperaturama, pa su zbog toga nazvana „hladno ceđena". Kontrolisana temparatura, kao i odsustvo hemijskih rastvarača, pomažu da se održi maksimum nutritivnog sastava, kao i specifična aroma semena od koje se dobija; hladno ceđeno ulje od susama ima izrazit ukus susamove semenke, a ulje bundeve, ukus bundevine semenke. Daleko je preporučljivije u svakodnevnoj ishrani koristiti hladno ceđena nego rafinisana ulja. Ipak, njih treba dodavati na kraju pripreme jela (kako se ne bi izložila visokim temperaturama prženja, 150-200o C), ili njima preliti salatu. Izuzetak je hladno ceđeno kokosovo ulje koje trpi visoke temperature zato što je za razliku od ostalih biljnih ulja po sastavu zdrava zasićena masnoća.
Lan, orasi, soja, chia semenke: najbolji biljni izvori omega 3 masnih kiselina...
Nisu baš sasvim „hladna"
Ali, termin „hladno ceđena ulja" može donekle da zavara. Po američkim standardima, na primer, „hladno ceđenim" se mogu nazvati sva ulja koja nisu zagrevana preko 200oC. U nekim mašinama i kod nekih vrsta semenki, usled velikog pritiska i trenja, prilikom „hladnog ceđenja" temperatura se može podići i do 70oC. Po evropskim standardima, koji se opet razlikuju od zemlje do zemlje, „hladno ceđenim" se uglavnom može nazvati ulje koje prilikom ceđenja nije zagrejano iznad 50oC.
Najkvalitetnija - sirova ulja
Što nas dovodi do sirovih ulja. Neka novija tehnološka rešenja omogućavaju da se ulje iz semenki ekstrahuje tako da temperatura ne pređe 37oC (što je i čovekova telesna temperatura), što čini tako dobijeno ulje potpuno prirodnim proizvodom vrhunskog kvaliteta, u kojem su očuvani svi enzimi, esencijalne masne kiseline, vitamini i minerali. Ova ulja su svakako najpreporučljivija za svakodnevnu upotrebu, ali ih ne treba koristiti za kuvanje i prženje, već kao salatna ulja, za pravljenje preliva i kao dodatak jelima. Ova ulje posebno raduju poklonike sirove ishrane, pošto se mogu koristiti u pravljenju raznovrsnih ukusnih presnih jela, sa gotovo potpuno očuvanim kvalitetom kao i semenke od kojih potiču.
Izvor: Beyond Health Food
