Impuls vitalnoj sili života

- Uklanjanje simptoma za pacijenta često predstavlja olakšanje. Ako neko dobije analgetik protiv nekog bola, to za njega znači komfornije trenutke. Ali, to nije i izlečenje. Sve ono što ga je dovelo u bolest time nije otklonjeno. Možda je opasnije što time suštinu problema, razlog razboljevanja ostavljamo potpuno netaknutim, jer nam organizam kroz simptom javlja da nešto nije u redu. Simptomi su uglavnom naši prijatelji, a u klasičnoj medicini ih doživljavamo kao neprijatelje, kao nešto što je došlo izvan nas. Zato mi u homeopatiji nastojimo da pronađemo one, naizgled nevidljive razloge koji su doveli do pojave bolesti. To činimo putem iscrpnog intevjua u toku koga nam pacijent opiše sve simptome, opservacijom njegove ličnosti i takozvanim vođenim upitnikom na osnovu koga saznajemo njegove navike, želje, brige...

Tako dolazimo do totaliteta simptoma, a on treba da se poklopi sa slikom leka iz Materie Medice koju homeopata već poznaje i koji mora da pokrene suštinu izlečenja. Homeopatija je mnogim ljudima promenila život. Najradije citiram Dizzy Gillespiea koji je rekao: „Postoje dve ključne stvari koje su uticale na moj život prva je bi-bap, a druga je homeopatija.” Zato što to nije puko otklanjanje simptoma, nego menjanje svega pogrešnog, što nas je dovodilo u bolest. Čovek to oseti kao nikad do tada viđenu promenu, da je sam stigao do ozdravljenja.

To je u suštini tačno, jer mi samo podstičemo ono živo, aktivno u čoveku. Kroz homeopatski lek damo malu, bezazlenu bolest oko koje se angažuje vitalna sila koja je umrtvljena, ili je „izgubila kompas”. Pokreću se odbrambene snage organizma, bilo da su u vezi sa imunitetom ili sa željom za životom. Homeopatija suštinski menja pacijenta. Sve može da bude lek: i ishrana i operacija, i antibiotik, i homeopatija, i sport i kineska medicina, i ljubav i plata. Posao homeopate je da pogura čoveka da se sam bori za svoje zdravlje.

Ko proizvodi te lekove?

- Dva su osnovna postupka u njihovoj proizvodnji: višestruko razblaživanje, a između svakog tog postupka vrši se potenciranje leka. Epruveta sa razblaženim lekom protresa se slobodnim udarcem o kožnu knjigu mekog poveza 20 do sto puta. Tako lek koji je razblažen dobija energiju, a ona pokreće vitalnu silu izlečenja. On može da se pravi u apoteci, i za to nisu potrebni neki specijalni uslovi, ili pak u nekoj od velikih svetskih homeopatskih kuća koje ih proizvode od supstanci biljnog, mineralnog, životinjskog... porekla. U našoj državnoj farmakopeji (zakonski akt koji se odnosi na lekove) homeopatski lekovi pominju se na dve strane, a lekova ima preko dve hiljade i oni još nisu registovani. Naše homeopate nabavljaju ih u inostranstvu, čuvaju u rezervi i razblažuju po potrebi.

Kritičari homeopatije, smatraju da ako nema određene koncentracije supstance, lek ne može da deluje, da se u stvari radi o placebo efektu...?

- Veterinarska medicina i pedijatrija demantuju taj stav. U Engleskoj i Francuskoj homeopatski se leče i životinje. Jedan francuski kolega je stadu krava koje su davale malo mleka prepisao lek urticu urens (baza koprive) i dobio neverovatno dobre rezultate. Krave sigurno ništa o sebi nisu rekle. Fizičkohemijska istraživanja i razvoj mikroskopije - dakle onoga izvan same metode – pomogle su da bude dokazano dejstvo homeopatskih lekova. Gledajući izlečenja kod pacijenata znamo da naši lekovi deluju.

S obzirom na činjenicu da je razgovor, osnovno polazište kojim se stiže do uzroka bolesti, znači li to da homeopatija traži inteligentnog pacijenta?

- Traži inteligentnog homeopatu. Pacijent može da bude nem, ili dete od dve godine. Rekla sam da se intervju sastoji od onoga što pacijent kaže, ali i od opažanja homeopate. Daću vam primer: ako imate dvoje dece koja imaju visoku temperaturu – jedno je nervozno, baca stvari, drugo je mirno i poslušno. Za jedno će lek biti Chamomilla, za drugo - Cocculus. A nijedno o sebi ništa nije izgovorilo. Homeopata mora pronicljivim okom posmatrača da prepozna šta je kome od njih potrebno.

Šta sve spada u „maksimalnu sveukupnost” koja čini veći deo slike o pacijentu?

- To su svi simptomi koje neko oseća kao smetnje, ali ne samo ime i prezime simptoma (na primer: bol u slepočnicama) nego i modalitet, način, vreme poboljšanja i pogoršanja (noću ili ujutru, da li pomaže hladna ili topla obloga...). Opservacija svim našim čulima je deo totaliteta. Homeopatski pregled počinje onog trenutka kada pacijent uđe u ordinaciju: da li je seo ili hoda, da li cupka nogom, da li pogleduje na sat, da li seda na najmanju stolicu (jer smatra da ne zaslužuje mesto na udobnoj fotelji), da li je pun, isuviše mršav, da li uredan, da li govori glasno ili se jedva čuje, kakvog je tena... Da li je neko u sivoj bluzi, ili cvetnoj haljini, uvijen od glave do pete na 30 stepeni jer se boji promaje, ako je dete, da li je slobodno ili se krije iza majke. Homeopatija postoji dvesta godina, a poslednjih 50 uzimaju se u obzir laboratorijski i svi drugi nalazi koje pacijent donese. Njih tretiramo kao grupu pojedinačnih simptoma.