Budite otvoreni za ljubav

„Mnogi su nas učili ranije, pa i dan-danas neki kažu da je egoistično voleti sebe. U poretku ljubavi vrlo se brzo nauči da je neophodno voleti sebe jer je to početak ostvarenja ljubavi“, objašnjava terapeut poretka ljubavi prof. Vlado Ilić i dodaje da je prosto nemoguće da volimo drugog ako ne volimo sebe, iako to vrlo često pokušavamo.

„Očekivanje bezuslovne ljubavi među partnerima jeste prvi signal da tu nešto nije u redu, jer onaj ko očekuje da ga partner voli bezuslovno zapravo nije naučio šta je ljubav i još uvek nije spreman za nju. On prvo mora da shvati dinamike poretka ljubavi, jer bezuslovno vole samo roditelji. To je ljubav koja samo u tom smeru teče nizvodno, od roditelja prema deci, bezuslovno. Ako to očekujemo od partnera, onda podsvesno žudimo za roditeljskom ljubavlju. Iza dinamike očekivanja bezuslovnog voljenja krije se nada da ćemo naći zamenu za oca ili majku, što znači da zapravo i ne tražimo partnera. Rešenje tog energetskog čvora nalazi se u primarnoj porodici.“

Ako ne volimo sebe u potpunosti, da bismo to nadoknadili, podsvesno tražimo partnera koji će nas bezuslovno voleti. Međutim, to je samo pokušaj emotivne kompenzacije jer nam je zapravo potrebna ljubav roditelja. A da bismo zaista zavoleli sebe, potrebno je da prihvatimo sebe kompletne, onakvima kakvi jesmo, bez kritike i osude. Ali šta to zapravo znači?

„To znači da se mora naučiti voleti u primarnoj porodici. Moramo naučiti da zavolimo majku onakvu kakva jeste, sa svim onim što je vezano za nju, njenu sudbinu, njenu porodicu, da je zavolimo kompletnu, bez ijedne jedine predrasude. Na isti način treba da sagledamo i oca, dakle sa njegovim roditeljima, sa njegovom sudbinom, sa svim što je vezano za njega, i da sve to zajedno volimo“, kaže Vlado i ističe da, iako možda ima i stvari koje nam se ne dopadaju i sa kojima se ne slažemo, treba da naučimo da ih ostavimo ocu ili majci, da kažemo sebi to je njihova stvar, i da to tako zavolimo. To je put poretka ljubavi, put na kome naučimo da volimo sebe.“

Dok ne zavolimo sebe, ne možemo biti u harmoniji ni sa sobom ni sa svetom oko sebe, a nismo sposobni ni da partnera volimo otvorenih očiju, već slepo, zaljubljeni u sopstvenu projekciju. Po kom principu funkcioniše slepa ljubav, kako da je prepoznamo i prevaziđemo?

PageBreak

Otvorite prolaz ljubavi

„Slepa ljubav nema budućnost jer ne vidimo onoga koga volimo. Dvoje koji se vole slepo daju ljubav, svako za sebe, sve dok sebe ne izdaju... Ali ta ljubav ne odlazi nikuda i niko je ne može primiti jer nije upućena osobi koja se voli nego nekakvoj predstavi, projekciji. Tako zaljubljenost traje koliko i projekcija. Kada projekcija prestane, nastupi razočaranje, posle čega se traži nova zamena i tako redom, jer kada slepo volimo, mi samo mislimo da se prepuštamo, a u stvari samo dajemo dok se sve ne istroši.“

Ako se osvrnemo oko sebe, primetićemo da se danas uz ljubav očekivanja gotovo podrazumevaju. Neki očekuju nežnost ili pažnju, drugi strast ili poklone, treći brak ili bebu... U najboljem slučaju očekujemo da dobijemo ljubav za ljubav i to nam deluje prirodno. Ali kad imamo očekivanja, samim tim imamo i iluzije, predstave, i postoji velika verovatnoća da ćemo se pre ili kasnije naljutiti ili razočarati, nervirati se i kriviti partnera ili sebe. Jasno je da očekivanja prizivaju destruktivne emocije, ali kako se prepustiti bez očekivanja?

„Prepuštanje u ljubavi znači otvorenost za sledeći korak bez predstave o tome šta sledi. Svaka predstava o tome šta sledi stoji na putu ostvarenja nečeg čarobnog što je obavijeno velom tajne, a tajna nije tajna ako se otkrije. Zato prvo treba da osetimo duboku ljubav i poštovanje prema sebi da bismo isto mogli da osetimo i prema drugima“, ponovo nas Vlado vraća nama samima. I podseća nas da moramo da izbegnemo zamku posebnosti u ljubavi, jer potraga za nekim posebnim samo je igra iluzija.

„Onaj ko je poseban traži nekog ko je poseban. To nosi velika očekivanja. Imamo ideje o tome kakvi mi treba da budemo, a kakav treba da bude partner. Naravno, to su samo naše predstave. Da bi bila živa i dinamična, žena mora biti obična jer je onda spremna da upozna običnog muškarca koji može da joj pruži veliku ljubav. Posebna osoba zapravo je samodovoljna i zato joj nijedan partner ne može biti dovoljno dobar. Treba se osloboditi iluzija i očekivanja i otvoriti prolaz ljubavi.“

PageBreak

Voleti otvorenih očiju

Vrativši se sebi i oslobodivši se lažnih ideja, možemo slobodno da se zaljubimo i uživamo u opijenosti i leptirićima, ali ovaj put otvorenih očiju. Tada smo spremni za iskonsku dinamiku partnerske ljubavi.

„Partnerska ljubav koja ima budućnost mora biti ljubav razmene, ljubav u kojoj ćemo, dakle, prvo u svojoj primarnoj porodici naučiti da volimo sebe, da ne očekujemo da sebe ne volimo a da nas partner voli. Kada to naučimo, onda i neko drugi može da nas voli onakve kakvi jesmo, bez želje da nas promeni ili napravi po svom sopstvenom kalupu, želji, ideji, projekciji, predstavi, slici. To je sledeći korak na putu ka ljubavi koja ima budućnost, ali to nije sve.

Potreban je još jedan korak koji ponekad izgleda preveliki, i to toliko da deluje nemoguće zakoračiti tako duboko. To je korak koji ide u smeru ka partnerovim roditeljima. Duboko je usađen jedan pogrešan odnos prema tašti, pa i u nazivu koji asocira na taštinu, a s druge strane i prema ’sve krivi’ tj. svekrvi. Zato je neophodno prevazići tu tačku gledišta“, govori Vlado o transformaciji ličnih shvatanja i nametnutih obrazaca ponašanja.

„Kada smo u svojoj primarnoj porodici naučili da volimo svoje roditelje, onda možemo pogledati partnera i reći mu ja te volim takvog kakav jesi / takvu kakva jesi, ali treba da budemo svesni da to istovremeno znači i ja volim i tvog oca i tvoju majku. Poštovanje jeste prvi korak, ali nije dovoljno. Mora se voleti. Muškarac treba da voli ženu i njene roditelje, i žena muškarca i njegove roditelje onakve kakvi jesu. Poredak nam omogućava da shvatimo dinamike života koje smo malo potisnuli, zaboravili, ne zato što smo loši ljudi, nego zato što nam je vreme u kome živimo nametnulo takvo ophođenje. Za mene poredak ima vanterapeutski smisao, za mene to je sam život, jer živim to što radim zajedno sa svojom suprugom i petoro dece“, otkriva Vlado čarobnu tajnu poretka ljubavi.

Poredak ljubavi je na prvi pogled neobičan i interesantan, ali vrlo ozbiljan i moćan alternativni metod koji uključuje porodično nesvesno, unutrašnji duševni domen i odnose unutar porodice i socijalne sredine. Rad na polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koje deluju unutar porodice ili sistema. Prepuštanjem energetskim procesima u službi života doseže se do ljubavi koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.

„U ljubav se uvek može uzdati. Kada radim sa nekim koga ne poznajem, prvenstveno ga posmatram s ljubavlju. Ljubav ne znači da ja želim nešto od njega, već samo da ga prihvatam onakvim kakav jeste, bez osude. To je ljubav koja priznaje da je sve što jeste upravo takvo kakvo jeste lepo i dobro“, rekao je Bert Helinger (83), filozof, teolog i pedagog, tvorac sistemske i porodične terapije u celom svetu priznate i cenjene pod nazivom Order of Love, Constellation work ili Hellinger’s work.

Rad na polju poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapeutskih metoda, ali i sposobnost praktičara da, kako kaže Hellinger, radi bez namere i straha. U Srbiji je ovaj metod isceljivanja i unapređenja kvaliteta života u decembru 2007. godine pod nazivom „Porodični raspored“ odobrilo Ministarstvo zdravlja. Edukacija i seminari održavaju se u okviru Udruženja za sistemsku porodičnu terapiju i sistemska rešenja, pod vođstvom prof. Vlade Ilića, psihološkog savetnika i sistemskog terapeuta.