Impuls vitalnoj sili života

- Svaki napredak koji homeopata napravi u svom usavršavanju usmeren je ka istom cilju: da se nađe što bolji similimum (lek koji je najsličniji pacijentovim simptomima, koji će najbrže dovesti do izlečenja). Zato sam se ja odlučila za revolutivnu metodu indijskog homeopate dr Segala i njegovih sinova sa kojima sarađujemo. Polazišta ove metode su kao kod klasične homeopatije (jedan lek u minimalnoj dozi koji će pokrenuti organizam na samoisceljenje). Razlika je u tome što revolutivna metoda koristi samo mentalne simptome pacijenta. To znači da, ako neko dođe zbog bola u kolenu, treba da mu pomognemo da on prođe, ali ćemo iskoristi jedino njegovu mentalnu sliku u bolesti.

Svi imamo određeno ponašanje u bolesti koje se razlikuje od onog kada smo zdravi. Ako nekoga boli koleno, pitaćemo ga zašto mu smeta taj bol i on će nam (recimo) reći zato što ne može da radi, a jedini je u porodici koji ima posao. Pomerili smo čitavu priču sa simptoma bola, na priču o strahu od siromaštva. Lek za strah od siromaštva se zove Bryonia i on će dovesti do izlečenja. Da bi se homeopata na pravi način posvetio pacijentu, on može da primi samo nekoliko osoba dnevno, zato što do sagledavanja celokupnog stanja stižemo tako što više puta promišljamo o njegovoj životnoj priči.

Traganje za revolutivnom tehnikom homeopatije bilo je traganje za načinom da se taj intervju skrati, a da se što efikasnije razume suština pacijenta. Na početku moje karijere,  pacijenti su me jedva preživljavali jer sam postavljala mnogo nepotrebnih pitanja, intervjui su trajali po tri sata. Danas ponekad mogu nakon pet minuta da sagledam kako će njegova priča dalje teći, zato što znam šta ga muči, ali i suštinu lekova na - drugi način u odnosu na ranije. To je iskustvo.

To sam, u velikoj meri naučila boraveći u Mumbaju, na klinici koja primi sto pacijenata dnevno. Treba pregledati sve one ljude u Indiji, a to nisu engleski pacijenti sa kojima pijete čaj i razgovarate o teškoćama života, nego ljudi sa (na primer) teškim ekcemima koje treba rešiti za 15 minuta. Oni su me naučili da brzo mislim i brzo donosim odluke.

Kada je homeopatija nemoćna?

- Može da bude nemoćna i u lečenju obične kijavice, zato što ne lečimo dijagnozu nego pacijenta. Uvek pravimo individualizaciju, samo prema određenom pacijentu. Vaša i moja kijavica traže dva određena leka. Ako ne uspemo da shvatimo razlog zašto neko stalno iznova ima kijavicu – bićemo nemoćni. Homeopatija je nemoćna i kada su promene ireverzibilne, tkiva uništena, kada se njihova funkcionalnost ne može povratiti.

Šta vas osim profesije još zanima, kako se odmarate, punite, rekuperirate?

- Ispunjava me moja porodica, muž i ćerka koja je sada maturant gimnazije. Oni su podneli najveći teret mog učenja i bavljenja homeopatijom jer je to svakodnevna, mnogosatna aktivnost. Imam prijatelje izvan ovog posla, i vreme provedeno sa njima vraća mi energiju. Oni me osvežavaju, donose neka druga raspoloženja. Mnogo čitam, posebno poeziju, spadam u one koji imaju potrebu da mnogo puta pročitaju pesmu da bi iznova uživali u nekom stihu. Slušam klasičnu muziku, i kod kuće i ovde u ordinaciji. Spadam u homeopate koji smatraju da što više saznaju postaju efikasniji i u lečenju. Nisu mi potrebne nikakve meditativne tehnike da bih se odvojila od nečijeg teškog stanja ili sudbine. Da se distanciram, najviše mi pomaže uverenje da sam u svakog pacijenta uložila svoje najbolje znanje i volju. Izlazim iz ordinacije laka, znajući da sam dala svoj maksimum.

Imate li vi svog homeopatu, ili se lečite sami?

- Boljka svakog homeopate na početku je da se prepozna u svakom novonaučenom leku. Upoznala sam sve najpoznatije homeopate na svetu i za svoje tegobe ranije sam od njih tražila lekove, a već neko vreme mislim da sama sebi mogu da prepišem lek. Ali hvala bogu, nemam nekih velikih problema.