Terapija pokretom oka

EMDR (Eye Movement Desensitization Reprocessing) jedna je od novijih psihoterapeutskih tehnika, nastala pre 23 godine. Imala sam prilike da se sa njom sretnem tek nešto pre tri godine. Na našoj edukativnoj grupi često smo se šalili oko imena i bunila nas je skraćenica pa smo tehniku zvali „mrda”. U procesu postajanja terapeuta i moje edukacije za Integrativnog art psihoterapeuta, pošto je metoda takva da integriše različite pristupe, mi, edukanti smo bili u prilici da učimo teorijski i praktično EMDR terapiju. Tehnika koja prodire u srž problema i rešava ga, što sam i na ličnom primeru videla, brza je i uspešna.

Mnogo ljudi koji su imali doživalj da sporo napreduju u terapijama u prošlosti, kažu da su tek u susretu sa ovom tehnikom postigli željeni cilj i da je to konačno nešto što radi!

EMDR u terapiji anksioznosti i raznih blokirajućih stanja - brzo oslobađa od stanja anksioznosti, fobija i strahova (stidljivost i strah od javnosti, javnog nastupa, strah od visine, zubara…) preplavljujućeg osećaja niže vrednosti, limitirajućih verovanja u sebe i različitih ličnih blokada.

EMDR u terapiji seksualnih problema i disfunkcija - tretmani u seksualnim disfunkcijama – prerana ejakulacija, impotencija, nemoguć orgazam, gubitak seksualne želje, nemogućnost uspostavljanja intimnog odnosa.

EMDR (kao i bilo koja druga terapija) Vam je potreban ako na samo jedno od sledećih pitanja odgovorite sa „da”:
Da li Vam je teško da verujete drugima?
Da li Vas privlače ili ste Vi privlačni ljudima koji nisu dobri za Vas?
Da li osećate krivicu a da ne znate zapravo zašto?
Da li se nalazite u lošoj vezi iz koje ne znate kako da izađete?
Da li ste fizički ili emocionalno bili zlostavljani kao dete?
Da li doživljavate stid, krivicu, hroničan bes, tugu, konfuziju u mislima, brigu, opsesivne misli, neprijatan osećaj, promenu raspoloženja, negativne misli, pesimizam, uznemirenost…?PageBreak

Da li samo ludi idu na terapiju

Svaki čovek u toku dana može da oseti neke od promena u sebi, a to ne znači da nije normalan i da bi, ako ode kod terapeuta, doživeo ličnu sramotu i negodovanje okoline. Psihoterapija je vrlo potrebna u rešavanju svakodnevnih izazovnih situacija kao i prevazilaženju stanja koja nas godinama muče. Strah, stres, anksioznost, utiču na naš svakodnevni život čineći od njega mizeriju, a da mi stanja u kojima se nalazimo, vrlo često i ne osvestimo. Psihoterapija može da Vam pomogne u prevazilaženju ovih problema. U uslovima sigurnog i podržavajućeg okruženja terapeut radi na vezi duše i tela i pomaže Vam da se oslobodite neželjenih i naučenih obrazaca ponašanja koja Vam ne dozvoljavaju da kvalitetno živite, i blokiraju Vam snagu ličnosti, samoprihvatanje i zadovoljavajuć odnos.

EMDR je sveobuhvatan, integrativan psihoterapeutski pristup. Sadrži elemente mnogih uspešnih, efektnih psihoterapija koje su struktuirane i teorijski potkrepljene za dostizanje maksimalnog efekta u tretmanu. Ovde je uključena psihodinamska, kognitivno-bihejvioralna, interpersonalna, iskustvena, kao i telesna terapija.
EMDR psihoterapija je procesuiranje informacija, nešto kao obrada podataka, njihovo prihvatanje, prepoznavanje i menjanje u željenom pravcu kroz osam (teoretskih) faza u rešavanju širokog spektra patologije. Ranija iskustva koja su postavila temelje za današnju patologiju, trenutne situacije koje aktiviraju disfunkcionalno ponašanje, verovanja i osećanja, kao i pozitivno iskustvo potrebno za buduće poboljšanje adaptivnog ponašanja osnovne su faze koje tretira EMDR.

Terapija u tri pravca

U toku rada sa EMDR-om terapeut radi zajedno sa klijentom na identifikaciji specifičnog problema koji će biti objekt terapije. Uz pomoć strukturisanog terapijskog protokola (protokol 8 faza), terapeut vodi klijenta do opisa traumatskog događaja i do prepoznavanja disfunkcionalnog aspekta, pomažući mu da odredi najvažnije uznemiravajuće elemente sećanja. Terapeut pomaže klijentu da identifikuje negativne misli koje su u vezi sa najgorim momentima sećanja, one koje ga najviše uznemiravaju. Terapeut pomaže klijentu da elaborira uz pomoć pokreta očiju ili drugih modaliteta bilateralne stimulacije moždanih hemisfera (taktilno ili audio).

Terapeut prekida pokrete očiju ili druge korišćene modalitete u određenim intervalima verifikujući adekvatnu elaboraciju od strane klijenta („Reci na skali od 0 do 10 šta osećaš? Koji je intenzitet emocije, ako je 0 najmanje a 10 najviše. *SUD jedinice) Uznemirenje treba dovesti do 0. Terapeut ubzava procesiranje kliničkim intervencijama određujući pravac u kome će se osvariti. Cilj je brza obrada informacija u vezi sa negativnim iskustvom koja dovodi do „adaptivnog razrešenja”. U toku EMDR terapije klijent može doživeti vrlo intenzivne emocije, ali na kraju seanse većina klijenata kaže da oseća značajnu redukciju simptoma i uznemirenosti u vezi sa trumatskim iskustvom. Merom pozitivnih kognicija (VOK jedinice), koja je od 1 do 7 učvršćujemo željenu pozitivnu sliku. Ovo dovodi, kako kaže i sama dr Shapiro, do redukcije simptomatologije, do izmene u negativnim ubeđenjima u pravcu pozitivnih pa tako i do budućeg optimalnijeg funkcionisanja osobe.

Pristup EMDR odvija se u tri pravca: 1) rad na traumatskim doživljajima iz prošlosti, 2) na aktuelnoj stresnoj situaciji, 3) anticipaciji razrešenja problema u budućnosti. EMDR terapija može trajati od najmanje 1-3 seanse do godinu i više u slučaju kompleksnih problema. Vrsta problema, životne okolnosti i entitet trauma određuje dužinu terapije. EMDR terapija može biti korišćena i u toku rada sa svim kovencionalnim psihoterapijama.

PageBreak

Osam faza u tretmanu

Standardni protokol EMDR terapije sastoji se iz osam faza.

Faza 1 - Anamneza;
Faza 2 - Priprema: Učvršćivanje terapijskog odnosa, psihoedukacija i procena očekivanja, plan tretmana, relaksacione tehnike;
Faza 3 - Procena (Assessment): Cilj ove faze je da se omogući pristup cilju za EMDR procesiranje stimulišući primarne aspekte memorije;
Faza 4 - Desenzitizacija: Reprocesiranje mreže ciljane memorije;
Faza 5 - Instaliranje: Razvijanje pozitivnih kognicija i potom potpuna integracija njihovih pozitivnih efekata preko vezivanja za originalnu - ciljanu situaciju;
Faza 6 - Pretraga za telesnim senzacijama (Body Scan);
Faza 7 - Završavanje seanse: Stabilizacija klijenta i kompletiranje EMDR seanse;
Faza 8 - Reevaluacija: Procena rezultata i njihovo održavanje.
Osnovna indikacija EMDR je lečenje širokog spektra poremećaja povezanih sa stresom. EMDR je tehnika koja može da omogući bolje razumevanje simptoma, njihovo značenje i prihvatanje.

Eye Movement Desensitization and Reprocessing (EMDR) je terapija koju je razvila psiholog dr Francine Shapiro. Došla je do zaključka da pomeranjem očiju dolazi do redukcije intenziteta uznemiravajućih misli tako što je jednog dana i sama prilično uznemirena šetala parkom. Prateći očima, pomeranjem očiju napred-nazad, drveće oko sebe i ptice koje su poletale i sletale ustanovila je da je količina stresa i uznemirenja jenjavala. EMDR dovodi do reprogramiranja memorije u pozitivnom svetlu, lično odabranih verovanja, zamenom loših i frustrirajućih slika, novoodabranim i relaksirajućim.

Kako EMDR radi

U trenutku dešavanja traumatičnog događaja jake emocije ometaju našu sposobnost da u potpunosti procesuiramo informacije i u našoj podsvesti ostaje „zamrznuta slika”. Pozivajući iz podsvesti taj traumatični događaj osoba ga na neki način ponovo proživljava jer su slike, mirisi, zvukovi i osećanja još uvek tu i možemo ih vratiti u sadašnji trenutak. Kada se aktiviraju ova sećanja to dovodi do negativnog uticaja na naš svakodnevni život i ometa naše funkcionisanje. Izgleda da EMDR direktno utiče na mozak, što omogućava osobi da nastavi normalno funkcionisanje i da joj razni doživljaji u vezi sa traumom više ne predstavljaju prepreku. Sećanja su i dalje prisutna, ne brišu se iz memorije, ali više nisu traumatična ili se njihov intenzitet značajno umanjuje.PageBreak

Pozitivne kognicije

Francine Shapiro, tvorac EMDR, koristi primer osobe koja je bila žrtva silovanja i kako ona može da „upadne u klopku” svojih sećanja. Žena koja je bila silovana može intelektualno da zna da ona nije kriva za to što joj se desilo, ali i dalje nosi emociju krivice i stida a povezano sa događajem.

Njeno sećanje je tada zauvek obojeno ovim emocijama koje ona zapravo nije izvela na svetlost dana, obradila ih, upoznala se sa njima, a onda ih, kao takve prepoznate vratila u svoje sećanje. „Kada osoba misli o traumi ili dođe u neku situaciju koja je podseti na traumatični događaj, ona ima doživaj ponovnog preživljavanja trauma ili može da oseti snažne emocije pa čak i fizičku bol ne znajući zapravo zašto se to događa”. (Izvor: emdr.com)

Za razliku od mnogih oblika razgovornih terapija, EMDR pomaže da se povežu sva čula, vidi zamrznuta slika, doživi emocija, čuje zvuk iz trenutka kada je nastala trauma. Brzim pomeranjem očiju klijent vođen terapeutom koji ritmično pomera najčešće dva spojena prsta iste ruke ispred klijenta u visini njegovih očiju na tridesetak centimetara razdaljine, doziva zamrznutu sliku. Terapeut može da koristi i taktilne senzacije, tapkanje prstima po ruci klijenta. Takođe može da se koristi i auditivna senzacija. Klijent se vodi kroz sadržaj koji procesuira i postaje sve manje i manje uznemiravajući.

Kao i kod drugih oblika psihoterapije tačan mehanizam rada EMDR još uvek je nepoznat. Izgleda da se korišćenjem brzih pokreta očiju oslobađa anksioznost u vezi sa događajem. On je tu ali ga sada posmatrate kao da gledate film i kao da se to sve dešava na platnu. Stručnjaci su primetili da se u ovoj metodi dešava nešto slično kao u REM (rapid eye movement) fazi spavanja. Može se posmatrati kao fiziološki proces gde osoba vidi sadržaj u novom i manje potresnom svetlu. Reaktivni delovi mozga „zatvaraju” slike kao model preživljavanja. Dolazi do kognitivne reorganizacije gde negativnim, bolnim emocijama dozvoljavamo da postanu pozitivne i manje ili potpuno bezbolne. Zamenjuje negativne kognicije pozitivnim.

Šta se dobija a šta ne

EMDR ne zahteva od klijenta da istražuje pojedinosti o potresnom događaju iz prošlosti. Za razliku od „govornih” terapija nema potrebe da se analizira trauma duže vreme. EMDR je višestruki pristup. Činjenica da istovremeno integriše um, telo i emocije može da se računa na uspeh u donošenju intelektualnog razumevanja porekla problema (npr. – znam da sam kriv za ubijanja u ratu) i dolazi do prevazilaženja post-traumatskog sindroma, negativnih i prisilnih misli, noćnih mora i izliva besa, svest o događaju ostaje. Retraumatizacija u toku tretmana je relativno kratkog veka. EMDR je kreiran kao terapija trauma i fokusira se na intenzivno stresne događaje. Trudnice i ljudi sa bolestima srca trebalo bi da konsultuju svog lekara pre ulaska u ovu terapiju. EMDR je nova terapija i još uvek nema dokaza o njenoj dugoročnoj efikasnosti.

U trenutku traume centri za govor nisu aktivni pa je zato ljudima teško da osećanja kojima su preplavljeni opišu rečima. Njihov doživljaj tog događaja je neizreciv i ostaje učauren u moždanim strukturama.

- Obične dnevne stresove mozak najverovatnije obrađuje u snu, u REM fazi poznatoj po specifičnom brzom ritmičnom pokretanju očiju. Kad se dogodi trauma, ovaj mehanizam više nije dovoljan i ona može ostati zaključana. Veliki broj neisprocesiranih informacija u mozgu pravi memorijski čvor - objašnjava Zoran Ilić, donedavno jedini domaći psihijatar koji je fobiju i paniku lečio ritmičnim pokretima očiju.

Pošto mozak pokušava da ih obradi, on polje svesti bombarduje zastrašujućim slikama. Ti flešbekovi u velikoj meri utiču na ponašanje čoveka i ljudi postaju taoci zastrašujućih uspomena i slika i na sve načine pokušavaju da pobegnu od „opasnosti” koja im preti.

- EMDR je princip koji omogućava da se sećanje odblokira i da osoba dođe u kontakt sa osećanjima koje je trauma izazvala. On pomaže da se pri pomisli na nemili događaj uznemirenost smanji i da čovek ponovo uspostavi pozitivan doživljaj sebe jer svaka trauma remeti samopouzdanje. Kao reflektor koji obasjava grozd i uklanja sva zrna u njemu, EMDR oslobađa od svih trauma istog tipa. Ipak nije lek za sve psihičke bolesti - kaže Ilić. PageBreak

Iz prakse

Ceca (42) je na terapiji dve godine. IT je stručnjak, sama, sa konstantnom potrebom za dokazivanjem i izgaranjem na poslu, bez privatnog zivota. Prate je reči majke: - Dabogda crkla! Praćena neprijatnim i negativnim senzacijama ima i telesne blokade u vidu bola u leđima i duž cele leve noge. U terapiji učvršćujemo pozitivno, afirmativno mišljenje i stav – Ja zavređujem da živim!
----------------
Mima (39) istoričar umetnosti, bez posla i partnera. Živi sa negativnom porukom i slikom majke koja je uspešna, važna, dominantna od koje Mima dobija poruku: - Ti si nevažna i nedovoljno dobra. Pozitivna konotacija je: - Ja sam važna i dovoljno dobra. Dva meseca posle intervencije Mima se zapošljava i pojavljuje se kolega koji joj se udvara.
-----------------
Neša (30), latentni gej, diplomirani glumac, bez posla. U uzrastu od šest godina doživeo je razvod roditelja. Oseća se odbačenim, nedovoljno vrednim, bez prava na lično mišljenje. Pozitivna afirmacija u toku tretmana: - Ja sam vredan pažnje i sposoban da sam odlučujem!
-----------------
Sanja (45), majka dvoje dece, mikrobiolog, doživela odvajanje od partnera koji je bio nasilan i godinama maltretirao nju i decu. Sve vreme ima doživljaj da je u opasnosti. U toku terapije dolazi do pozitivne afirmacije: - Mogu da zaštitim sebe! Posle desetak dana angažuje advokata, podnosi zahtev za razvod braka, a sud u međuvremenu donosi za njenog muža privremenu meru zabrane prilaska.
----------------
Maja (26) mr ekonomije, veoma atraktivna, bila žrtva silovanja pre osam godina, sada u višegodišnjoj stabilnoj vezi. Na terapiji nepune dve godine zbog poremećaja u ishrani, straha od nekog predmeta u grlu koji „šeta” i koji će je dovesti do umiranja jer ostaje bez vazduha. Radimo na predmetu koji „šeta” i vraćaju se slike same traume, silovatelja koji, dok je drži za vrat ona ostaje bez vazduha i misli da umire. Maja ovu lošu sliku zamenjuje afirmativnom kognitivnom odlukom: - Ja kontrolišem svoje disanje! Ja imam kontrolu nad svojim životom. - Maja ne može da zaboravi događaj, ali više nema šetajućeg predmeta u grlu i problema u uzimanju hrane.