Sigurno znate za "meku" i "tvrdu" vodu, ali jeste li nekad čuli za "laku" i "tešku" vodu?

Teška voda sadrži veći procenat teškog vodonikovog izotopa deuterijuma, koji izuzetno štetno deluje na ljudsko zdravlje.

Takva voda umesto dva atoma vodonika sadrži dva atoma deuterijuma.

Danas gotovo sva voda na našoj planeti sadrži deuterijum, i to u koncentraciji od oko 150 ppm ili više.

Voda koja ima manje od 140 ppm deuterijuma smatra se lakom vodom ili vodom sa smanjenom koncentracijom deuterijuma.

Takvu vodu, na primer, možete pronaći na severu Kanade, na planinskim masivima i u polarnim delovima okeana.

Što je manja količina deuterijuma u vodi, to je ona zdravija za čoveka.

Klinička ispitivanja sprovedena u Rusiji, Japanu i Mađarskoj pokazala su da već malo smanjenje nivoa deuterijuma u vodi donose velike dobrobiti za zdravlje, dok veća prisutnost deuterijuma štetno deluje na zdravlje i razara DNK.

Po samom ukusu i izgledu tešku vodu ne možete razlikovati od lake, ali ona ima drugačija svojstva.

Na primer, dok obična voda proključa na 100 stepeni, teška voda počinje da se kuva na 101,4 stepena.

Za razliku od normalne vode, koja se smrzava na 0 stepeni Celzijusa, teška voda smrzava se na 3,8 stepena.

Takođe, led koji se dobija od teške vode tone na dno za razliku od leda koji se dobija od obične vode.

Takođe, vodena para sadrži najmanje deuterijuma.

Tridesetih godina 20. veka naučnik Gilbert Lewis prvi je predvidio toksično delovanje teške vode na biljke i druge žive organizme.

Napravio je i eksperiment: stavio je semenke duvana u običnu i u tešku vodu. Dok su u običnoj vodi one proklijale nakon dve nedelje, u teškoj vodi – uopšte nisu proklijale.

Biljke koje se zaliva teškom vodom ne rastu jer deuterijum zaustavlja njihovu mitozu.

Takođe je uočio da povećanje koncentracije deuterijuma u vodi ometa funkcionisanje ćelija.

Istraživanja su pokazala da još veće povećanje nivoa deuterijuma deluje fatalno, odnosno rezultira smrću živih organizama. Kada 50 odsto vode u organizmu čini teška voda, to živo biće umire.

Iako teška voda nije radioaktivna, smrt uzrokovana velikom količinom teške vode u organizmu podseća na smrt od zračenja.

Mnogi su naučnici verovali da je deuterijum jako redak na Zemlji, pa se tim eksperimentima sve donedavno nije pridavala velika važnost.

Ali budući da deuterijum u našoj krvnoj plazmi ima šest puta više nego kalcijuma i čak deset puta više nego magnezijuma, on sigurno utiče na naše zdravlje te svakako zaslužuje da se njime puno više bavimo.

PageBreak

Uticaj teške vode na DNK

Uticaj teške vode na vaše zdravlje – od vrtoglavice do ubrzanog starenja

Popijete li, na primer, više od jedne čaše teške vode, velika je verovatnoća da ćete osetiti vrtoglavicu.

Naime, budući da teška voda ima veću gustoću od obične vode, kada popijete malo veću količinu, ona utiče na tečnost u vašem srednjem uhu, što rezultira vrtoglavicom.

Naučna istraživanja pokazala su da voda koja sadrži deuterijum igra važnu ulogu i u procesu starenja.

Naime, veća koncentracija deuterijuma ubrzava razmnožavanje ćelija, a samim tim povećava rizik od nekontroliranih deoba, mutacija i karcinoma.

Takođe, proteini u ljudskom organizmu za organizaciju svojih struktura koriste vodonikove veze. Deuterijum stvara puno čvršće veze, koje su i energetski zahtevnije.

Otkriveno je da veće količine deuterijuma dovodi do oštećenja i mutacija na DNK. Deuterijum takođe utiče na oblik molekula i enzima, od kojih mnogi učestvuju u sintezi i obnovi DNK.

Dakle, prisutnost deuterijuma usporava obnovu DNK, a upravo se starenje dovodi u vezu sa akumuliranim oštećenjima i greškama na DNK.

Što su u vašem organizmu niži nivoi deuterijuma, to su manja strukturna oštećenja na vašem DNK, a samim time ste i zdraviji i vitalniji.

Opasnosti teške vode za ljudsko zdravlje:

  • usporava popravak oštećenja na DNK
  • povećava rizik od mutacija na DNK
  • ubrzava starenje
  • povećava rizik od karcinoma
  • ubrzava deobu ćelija

Kroz prirodne procese u našem organizmu smanjuju se nivoi deuterijuma u tkivima i organima.

Međutim, s vremenom, kako starimo, sve više slabi sposobnost našeg tela da eliminišemo višak štetnog deuterijuma iz organizma.

Prirodne vode sa nižim i višim nivoima deuterijuma:

  • Na mestima gde su veća isparavanja, poput ekvadora i pustinja, nivo deuterijuma u površinskim vodama su visoke (oko 155 ppm).
  • Na mestima gde su manja isparavanja, poput polarnih i planinskih područja, niži su nivoi deuterijuma u površinskim vodama. 
  • Voda u hladnim klimatskim područjima sadrži manje deuterijuma nego voda u tropskim krajevima.
  • Okeani sadrže veće koncentracije deuterijuma nego sveža voda (naročito Tihi i Atlantski okean - oko 156 ppm). Polarna okeanska voda sadrži puno niže nivoe deuterijuma.
  • Na većim visinama voda ima manje deuterijuma, na primer vode planinskog masiva stena u Americi (oko 136 ppm).

Kako smanjiti nivo deuterijuma u organizmu?

Istraživanja su pokazala da se konzumacijom vode sa sniženim nivoom deuterijuma snižava i koncentracija deuterijuma u našem organizmu.

Kako biste izbegli gomilanje deuterijuma u svom organizmu, pijte pročišćenu, laku vodu.

Izvor: Alternativa za vas