Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Tajna zdravlja - savet stručnjaka

Koja je to magična kombinacija proteina, ugljenih hidrata i belančevina koja će nam podariti zdravlje i vitku liniju? Da li postoji tajna formula? Dr Katarina Melzer, istaknut međunarodni stručnjak i predavač u oblasti nutricionizma ...

  Izvor: Miša Obradović

Hrana i kretanje su biološke potrebe svakog čoveka. Kako smo došli do toga da najviše grešimo u najosnovnijim stvarima?
Iako se genetska konstitucija čoveka nije bitno promenila u proteklih 50.000 godina, mi smo izmešteni u svet dramatično različit od onoga za šta su naša tela predodređena. Naš trenutni životnog stil je transformisan do neprepoznatljivosti. Industrijalizacija, motorizacija, tehnologije uštede radne snage, kao i porast sedećih rekreativnih i zabavnih aktivnosti, dramatično su smanjili količinu fizičkog napora neophodnog za svakodnevno preživljavanje.

Kada se nedovoljna fizička aktivnost dodatno iskombinuje sa povećanom dostupnošću i pristupačnošću energetski nabijene hrane, pune zasićenih masti i dodatog šećera, a siromašne vlaknima, složenim ugljenim hidratima, voćem i povrćem, povećava se učestalost prekomerne težine i gojaznosti. U takvom profesionalnom i socijalnom okruženju nije jednostavno prihvatiti i voditi zdrav način života baziran na pravilnoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti.

Gde grešimo? Kada želimo da menjamo nase ponašanje vezano za ishranu i kretanje, prvenstveno smo motivisani ne toliko medicinskim razlozima i preporukama zasnovanim na naučnoj utemeljenosti, već prevashodno fizičkim izgledom i udobnošću. Ne iznenađuje podatak da će većina osoba sa prekomernom težinom isprobati svaku novu dijetu koja obećava brze i dramatične rezultate, bez želje da promeni ili prilagodi sopstveno ponašanje. Nedovoljna želja da se izađe iz svoje zone konfora, plaćena je visokom cenom.

Povezane vesti

Imate dugogodišnje istraživačko iskustvo. Šta vam govore podaci o trendovima u ishrani i aktivnostima?

Danas više od 2,1 milijarde ljudi, gotovo 30% svetske populacije, ima problem sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Ako se trend nastavi ovim tempom, skoro polovina ljudske populacije biće gojazna do 2030. godine. Ove brojke predstavljaju ozbiljno zdravstveno upozorenje. Prekomerna težina povezana je sa povećanom smrtnošću i oboljevanjima od hroničnih bolesti, posebno od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, kao i nekih tipova raka. Fizička aktivnost značajno smanjuje najmanje 35 štetnih posledica, od kojih su gotovo sve hroničnih bolesti.

Šta bismo mogli da činimo drugačije kako bismo bili zdraviji?

Naše zdravlje je u našim rukama. Prekomerna težina i bolesti uzrokovane gojaznošću su najvećim delom odraz našeg sopstvenog kodeksa ponašanja, kako se hranimo, koliko smo aktivni i kolikom smo količinom stresa izloženi. Dobra vest je da se većina slučajeva gojaznosti i povezanih hroničnih bolesti može preduprediti. U najkraćem, nauka o tome svodi se na sledeća tri zaključka:

  • Osnovni lek za gojaznost nije prvenstveno manje hrane, već više fizičke aktivnosti.
  • Osnovni lek za hronične bolesti povezane sa gojaznošću nije manje hrane, već bolja hrana.
  • Osnovni lek za našu zbunjenost nije slepa doktrina, već samoodgovornost i znanje.

Povezane vesti

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj