Tajna zdravlja - savet stručnjaka

Hrana i kretanje su biološke potrebe svakog čoveka. Kako smo došli do toga da najviše grešimo u najosnovnijim stvarima?
Iako se genetska konstitucija čoveka nije bitno promenila u proteklih 50.000 godina, mi smo izmešteni u svet dramatično različit od onoga za šta su naša tela predodređena. Naš trenutni životnog stil je transformisan do neprepoznatljivosti. Industrijalizacija, motorizacija, tehnologije uštede radne snage, kao i porast sedećih rekreativnih i zabavnih aktivnosti, dramatično su smanjili količinu fizičkog napora neophodnog za svakodnevno preživljavanje.

Imate dugogodišnje istraživačko iskustvo. Šta vam govore podaci o trendovima u ishrani i aktivnostima?

Danas više od 2,1 milijarde ljudi, gotovo 30% svetske populacije, ima problem sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Ako se trend nastavi ovim tempom, skoro polovina ljudske populacije biće gojazna do 2030. godine. Ove brojke predstavljaju ozbiljno zdravstveno upozorenje. Prekomerna težina povezana je sa povećanom smrtnošću i oboljevanjima od hroničnih bolesti, posebno od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, kao i nekih tipova raka. Fizička aktivnost značajno smanjuje najmanje 35 štetnih posledica, od kojih su gotovo sve hroničnih bolesti.

Šta bismo mogli da činimo drugačije kako bismo bili zdraviji?

Naše zdravlje je u našim rukama. Prekomerna težina i bolesti uzrokovane gojaznošću su najvećim delom odraz našeg sopstvenog kodeksa ponašanja, kako se hranimo, koliko smo aktivni i kolikom smo količinom stresa izloženi. Dobra vest je da se većina slučajeva gojaznosti i povezanih hroničnih bolesti može preduprediti. U najkraćem, nauka o tome svodi se na sledeća tri zaključka:

• Osnovni lek za gojaznost nije prvenstveno manje hrane, već više fizičke aktivnosti.
• Osnovni lek za hronične bolesti povezane sa gojaznošću nije manje hrane, već bolja hrana.
• Osnovni lek za našu zbunjenost nije slepa doktrina, već samoodgovornost i znanje.

PageBreak

Pokrećete u septembru u Beogradu seminar pod nazivom Hrana za dušu i telo, šta će biti tema i šta zaineteresovani mogu da saznaju tokom ove tri večeri?

Kroz seminar pokušaćemo da odgovorimo na mnoga ključna pitanja, od uticaja poljoprivrednog, industrijskog, medicinskog i medijskog sistema na naše zdravlje, do naše spremnosti da promenimo sopstvene životne navike zarad zdravijeg načina života. Cilj seminara je da unese jasnoću u sadašnju džunglu često zbunjujućih i kontradiktornih nutricionistikčih doktrina i popularnih dijeta od kojih mnoge nisu bazirane na naunčim rezultatima, da pruži znanje i samopouzdanje da samostalno donosemo odluke o pravilnoj ishrani i da nas ohrabri da uživamo u tom procesu! Seminar “Hrana za dušu i telo” će se održati u Courtyard by Marriott Belgrade City Center Hotelu sa pocetkom u 18h30 (13.09 na engleskom jeziku; 14. i 15. septembra na srpskom jeziku), a biće propraćen večerom u CREDO Restaurant and Bar pripremljenom od strane vrhunskih kulinara, tako da ćemo diskusiju iz konferencijske sale nastaviti u prijatnom ambijentu restorana, uz dobru hranu i zajedničko druženje.

U svojoj konsultantskoj praksi radite i sa organizacijama i sa pojedincima. Šta uočavate kao zajedničke probleme i kako ih rešavate?

Faktori rizika povezani sa navikama u ponašanju u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnošću, vodeće su pretnje ne samo ljudskom zdravlju i kvalitet života, već i globalnom ekonomskom razvoju i produktivnosti. Povrh nesumnjivih tragičnih posledica po same ugrožene pojedince, milioni radnih sati izgubljeni su zbog gojaznosti, hroničnih bolesti i trajnog invaliditeta, što novčano opterećuje i javni zdravstveni sistem i poslodavce. Iskustva pokazuju da se i lični i ekonomski rizici mogu značajno smanjiti kroz pravovremeno investiranje u prevenciju.
Mi pružamo usluge klijentima iz akademskih, internacionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora u identifikovanju, integrisanju i mejnstrimovanju prilagođenih pravila i praksi koje promovišu adekvatne promene životnog stila, nutritivnih izbora i režima fizičke aktivnosti, sa ciljem izbegavanja neželjenjih zdravstvenih i društvenih posledica i poboljšanja sveobuhvatnog radnog okruženja.
Programi zdravstvenog obrazovanja na radnom mestu značajno smanjuju učestalost bolesti, smanjuju neproduktivnost i odsustvo sa radnog mesta. U stvari, za svaki dolar uložen od strane poslodavaca u takve programe, dobija se ušteda od više od tri dolara. U poslovnom smislu, to je povratak ulaganih investicija u odnosu 3:1. Osim ekonomskog doprinosa, programi promocije zdravlja na radnom mestu imaju vaznu ulogu u ojačanju timskog rada i poboljsanju radne atmorsfere.

Kako se kod vas razvilo interesovanje za oblasti kojim se bavite i kako su saznanja do kojih dolazite uticala na način na koji vi živite?

Oduvek su me inspirisali ljudi koji imaju hrabrost i otvorenost ka novim saznanjima i usavršavanjima. Moja uloga je da im prenesem naučno znanje, koje će oni primeniti u praksi da bi kroz zdrav način života, kao i kroz zdrav odnos prema sebi i drugima dostigli svoju punu snagu i svoj pun potencijal. Na tom putu, i ja jednako učim od njih. I tu je najveća draž ovog posla.

Ako želimo da ostvarimo svoj pun potencijal u nekoj oblasti našeg života, moramo biti spremni da istražujemo i, ako je potrebno, promenimo svoja najosnovnija verovanja o životu i sebi. Kako možemo očekivati da imamo uravnoteženo i zdravo telo ako živimo u mentalnom i emocionalnom stanju stresa i teskobe? Kako da živimo srećnim, zdravim i uspešnim životima kada smo uvereni da smo nemoćni, nezaslužni i nesposobni da budemo bolji? Ovo je uvek najveći izazov, jer od nas zahteva da se prepustimo ponovnom ličnom upoznavanju, napustimo zonu lažne udobnosti i krenemo na novo putovanje ka otkrivanju našeg najvećeg potencijala. Tako postajemo najbolja verzija sebe. Ja verujem da je to jedino životno putovanje koje vredi putovati!

Izvor: Sensa