Gljivica Candida albicans prirodno nastanjuje naše telo, ali često se otme kontroli usled stresne i neuredne svakodnevice uzrokujući ne samo ginekološke nego i brojne druge tegobe. Povratak sebi najbolji je put mirnog suživota sa kandidom.
Mnoge žene iskusile su koliko može da bude iscrpljujuća borba sa kandidom, upornom gljivicom koja je među najčešćim uzročnicima vaginalnih infekcija. Upravo zato kandida se poistovećuje sa ginekološkim problemima, ali njen utjecaj na zdravlje mnogo je dalekosežniji.

Rod Candida obuhvata brojne vrste gljivica, a u ljudskom organizmu najzastupljenija je Candida albicans koja je prirodno prisutna na koži i sluzokoži. Kada telesni odbrambeni sistem normalno funkcioniše, kandida je neškodljiva jer je pod kontrolom takozvanih dobrih bakterija. Ali, ako je imuni sistem oslabljen, kandida počinje preterano da se razmnožava. Narušava se ravnoteža između dobrih bakterija i kandide te ona izaziva infekciju zvanu kandidijaza.

Osetljiva vaginalna flora

Kod žena se kandidijaza često razbukta u vaginalnom području jer je tamo mikrobiološka ravnoteža vrlo osetljiva. U vagini se nalaze laktobakterije ili laktobacili, poznati i kao Döderleinovi bacili, koji proizvode mlečnu kiselinu važnu za održavanje normalne kiselosti. Na tome se zasniva njena sposobnost samočišćenja i odbrane od štetnih mikroorganizama. No, mnogo toga može da poremeti vaginalnu floru, počevši od nepravilne ishrane, stresa i uzimanja antibiotika. Kandidijazu podstiču i neke bolesti (npr. dijabetes), kao i hormonske promene, uključujući one u trudnoći, ili usled uzimanja oralne kontracepcije.

„Ako zbog narušene kiselosti u vagini kandida počne prekomerno da se razmnožava, često se pojavljuje svrab, a obično ga prati crvenilo vulve i pojačan iscedak koji se najčešće opisuje kao grudvičast ili sirast. Ako kandidijaza postane hronična, neretko se događa da je manje primetan iscedak, a izraženiji su svrab, iritacije i promene na koži i sluzokoži. To mogu biti simptomi i drugih genitalnih infekcija, a ne samo kandidijaze. Često nastaje takozvana mešana infekcija u kojoj je kandida 'paravan' za bakterije poput hlamidije i ureaplazme, ili za HPV, odnosno humani papiloma virus. Nužan je ginekološki pregled da bi se pouzdano ustanovilo kakva je tačno infekcija posredi i koji je najprikladniji način lečenja“, kaže dr Nataša Šemnički.

Kombinovana terapija

Specijalistkinja ginekologije – koja u svom radu primenjuje načela integrativne medicine kombinujući konvencionalno ginekološko lečenje sa fitoaromaterapijom, mikronutricijom i drugim načno priznatim metodama – upozorava da se vaginalna flora može poremetiti i neumerenom primenom probiotičkih vaginaleta u čijem su sastavu već spomenuti laktobacili važni za uravnoteženu kiselost vagine.
„U praksi često viđam da žene preteruju sa vaginaletama koje sadrže laktobacile, misleći da će se brže rešiti tegoba, a zapravo narušavaju kiselost vagine, pa se kandida i dalje pojačano množi. Zato pacijentkinjama ne preporučujem probiotičke vaginalete sa laktobacilima u kontinuiranoj primeni dan za danom, nego u sklopu kombinovane terapije. Efikasnom se pokazala terapija koju započinjemo klasičnim vaginaletama koje brzo suzbijaju gljivice, a zatim podstičemo obnovu vaginalne flore kombinacijom probiotičkih vaginaleta i takozvanih aromavaginaleta koje sadrže eterična i biljna (bazna) ulja“, navodi ginekološkinja.

Personalizovane vaginalete

Dodaje da sastav aromavaginaleta treba da bude prilagođen trenutnom stanju vaginalne sluzokože. Ako je vrlo osetljiva i oštećena usled dugotrajnih upala, vaginalete sa eteričnim uljima mogu da izazovu peckanje sluzokože, ali i mučninu i povraćanje, čak i povišenu telesnu temperaturu. Zato se najpre primenjuju vaginalete koje sadrže biljna, odnosno bazna ulja, a kada se sluzokoža dovoljno oporavi, u terapiju mogu da se uvedu i vaginalete sa eteričnim uljima.

Nastavak članka