Starogrčki heroji umirali su mladi na bojnim poljima, ostavljajući za sobom žene da ih oplakuju. Vekovima kasnije, groblja iz viktorijanskog doba pričaju sličnu priču, gde skoro svaki nadgrobni spomenik svedoči o ženama koje su nadživele svoje muževe, živeći skoro deset godina duže. Opsežna biološka istraživanja pokazala su da ovo nije samo pitanje istorije, već i biologije, piše The Times.
Naučnici iz Instituta "Maks Plank" za evolucionu antropologiju proučavali su više od 1.100 vrsta sisara i ptica, postavljajući naizgled jednostavno pitanje: koji pol ima tendenciju da duže živi?
Otkrili su jedno jasno pravilo: najjači pokazatelj da će mužjaci vrste umreti relativno rano povezan je sa tim koliko su njihovi rituali parenja složeni i energetski zahtevni.
Žene žive duže
Kod svih sisara, utvrđeno je da ženke žive u proseku za 12 odsto duže od mužjaka. Među pticama je situacija bila obrnuta; mužjaci su živeli oko pet procenata duže od ženki. To se objašnjava činjenicom da se, kod sisara, mužjaci žestoko takmiče za više partnera.
Naučnici su kao najbolje primere takvog ponašanja naveli jelene koji se međusobno sudaraju rogovima i gorile koje se sukobljavaju oko svojih ličnih harema. U takvim takmičenjima preživljavaju samo najjače jedinke, ali sa određenim posledicama. Mužjaci koji pobede ostale troše više energije i izloženi su većem riziku od povreda, što na kraju doprinosi njihovom kraćem životnom veku.
Ptice, nasuprot tome, teže da prate drugačiji obrazac ponašanja. Mnoge vrste su monogamne: formiraju dugoročne veze sa jednim partnerom i dele roditeljske odgovornosti. Kod takvih vrsta, gde mužjaci nisu izloženi istom nivou konkurencije, njihova prednost u životnom veku bila je izraženija.
Jeleni se sudaraju rogovima u borbi za ženke
Postoje izuzeci, poput poligamnih paunova sa svojim ekstravagantnim repovima. Ali oni su izuzeci od pravila: kada mužjaci ptica moraju da se takmiče za više partnerki, njihova prednost u dugovečnosti nad ženkama se smanjuje ili eliminiše.
S druge strane, među sisarima, ženke majmuna drekavaca, marmozeta i tamarina žive samo nešto duže od mužjaka, a razlog za to, kako otkrivaju nova istraživanja, jeste taj što su monogamne vrste.
Prema rečima dr Fernanda Kolšera , glavnog autora studije sa Instituta Maks Plank, vukovi, slično tome, imaju tendenciju da žive duže od svojih ženki. On tvrdi da je to verovatno zato što i oni formiraju dugoročne parske veze. Nasuprot tome, šimpanze, najbliži evolutivni srodnici ljudi, takmiče se za svoje partnere. U zatočeništvu, ženke šimpanzi žive u proseku oko 34 godine, a mužjaci 28, što je oko petinu kraće.
Ovi nalazi dopunjuju još jedan važan faktor dugovečnosti, a to je način na koji se određuje pol. Kod sisara, mužjaci imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok ženke imaju dva X hromozoma. Ptice imaju suprotan sistem: ženke su "mešoviti par“, sa Z i W hromozomima, dok mužjaci imaju dva Z hromozoma.
To su strukture koje sadrže gene, a posedovanje dva ista hromozoma deluje kao neka vrsta genetske sigurnosne mreže. Ako se dogodi mutacija koja skraćuje životni vek u genu koji se nalazi na jednom od njenih X hromozoma, ženka sisara ima "rezervnu kopiju“. Mužjaci, koji imaju samo jedan X hromozom, nemaju ovu zaštitu. Dugo se smatralo da je ova razlika jedan od razloga zašto žene imaju prirodnu prednost u dugovečnosti. Međutim, kod ptica je situacija obrnuta.
Istraživači su otkrili da čak i kada se životinje drže u zoološkim vrtovima, zaštićene od predatora i pod stalnom veterinarskom negom, razlike u životnom veku između polova i dalje postoje. One su donekle smanjene, ali retko potpuno eliminisane.
Ovi nalazi bi se mogli primeniti i na ljude. Napredak u medicini, javnom zdravstvu i bezbednosti na radu pomogao je muškarcima da donekle smanje razliku u očekivanom životnom veku, ali žene i dalje konstantno žive duže. Prema najnovijim podacima Zavoda za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva, prosečan očekivani životni vek pri rođenju u UK je 78,8 godina za muškarce i 82,8 godina za žene.
Malo je verovatno da će ove rodne razlike uskoro nestati, jer, kako su istraživači naveli u časopisu "Science Advances", rodne razlike su duboko ukorenjene u evolucionoj istoriji.
BONUS VIDEO:
Jutarnji.hr/Sensa/Z. A..
