Tai či - veština upoznavanja sebe

Drevna kineska veština tai či već duže vreme nalazi svoje uporište i u zapadnom svetu a reč je o veštini koja zahteva pre svega mentalnu disciplinu. Fokus tai čija je zapravo pronalaženje ravnoteže između uma i tela. Jedino ta ravnoteža može da obezbedi prostor za razvijanje zdravlja i harmonije kao i spoznaje o sebi, sopstvenim ograničenjima ali i svojim mogućnostima.

Odgovor na to pitanje leži u suštini tai čija i či gonga. Da bismo razumeli zašto sve više osoba sa Zapada vežba ove veštine moramo znati o čemu se tu zapravo radi. Obe veštine, koje su dosta povezane i daju iste rezultate, jako su stare. Postoje skoro 2000 godina. U ta drevna vremena svi ljudi su imali svest o sveukupnoj povezanosti svega što postoji i da sve u prirodi funkcioniše u harmoniji; da postoje određeni ritmovi po kojima sve funkcio­niše.

Prepoznavanje tih ritmova rezultiralo je sistemom vežbanja koji nam omogućuje da ostanemo povezani sa samima sobom i sa prirodom. Ta povezanost i svesnost o tome je ono što nam daje zdravlje na svim nivoima. Na Istoku, u ovom slučaju Kinezi, sačuvali su ta znanja do današnjih dana. Za razliku od istočnih naroda, čovek na Zapadu je ta drevna znanja o prirodi stvarnosti zaboravio. Prema mom mišljenju, na čudan način, zapadnjaci su izgubili svest o tome ko su, šta su i kakvu moć imaju. Predstavljena nam je drugačija stvarnost u koju smo poverovali. Srećom, poslednjih decenija, događa se nešto što prouzrokuje buđenje svesti. Sve je više ljudi, širom sveta, koji osećaju, koji se prisećaju, da smo mi mnogo više od ovoga što smo prisiljeni da mislimo i da postoje načini da to osvestimo. Vežbanje tai čija i či gonga su jedan od moćnih načina, mislim da ljudi to prepoznaju i da je to razlog za sve veće interesovanje.

Da li je to u neku ruku povezano sa načinom na koji ove discipline vremenom oblikuju telo i duh?

Ne bih rekla da se radi samo o oblikovanju, pre bih rekla da je reč o prepoznavanju, prisećanju. Naravno, evidentno je da na fizičkom nivou dolazi do sjajnih rezultata - povećava se elastičnost ligamenata, pokretljivost zglobova, koriguje se držanje kičme, hod, regulišu se krvni pritisak, ravnoteža, popravlja se koncentracija... Ono čega se "setimo" vežbajući tai či je to da se setimo ko smo. Čovek je energetsko biće i deo sveobuhvatnog energetskog polja. Vežbajući mi bukvalno osećamo svoje energetsko polje, osećamo energiju u svojim dlanovima i njeno kruženje celim telom u jednom savršenom ritmu. Pokreti su takvi da podstiču pravilno kruženje energije i na taj način probijaju blokade stvorene u našem telu.

PageBreak

Pokretač duhovnog razvoja

Naše telo zna šta može, zna da poseduje moć samoisceljenja, samo ga moramo podsetiti - a koncept tai čija upravo to radi. Osim toga, ova veština je i ogroman pokretač duhovnog razvoja, vežbajući je učimo da budemo prisutni u sadašnjem trenutku, a znamo da je to prvi preduslov za razvoj svesnosti.

Šta je to što je posebno značajno u vežbanju tai čija - na koji način to zapravo predstavlja upoznavanje sa samim sobom?

Sve je značajno u vežbanju tai čija, upravo je to suština. Ne može se izdvojiti nijedan aspekt posebno. Čovek nije samo telo (kako smo mi zapadnjaci dugo verovali), ali nije ni samo duh ni svest ni emocija, nego je kompleksna kombinacija svega toga. Upravo je zato ova veština izuzetna jer tretira sve aspekte i taj holistički pristup je ono što predsta­vlja upoznavanje sa samim sobom. Upoznajemo sebe suštinski, osetimo šta se sve to lepo i moćno krije u nama, ali istovremeno smo u stanju da prepoznamo neka svoja lična ograničenja i probleme.

Pokreti u tai čiju nisu tek puki pokreti - ruka, noga, telo. U svakom pokretu učestvujemo celoviti tako da kroz svaki naš pokret možemo prepoznati neki naš životni stav. Navešću primer: pokret rukom koja treba da se zaustavi na određenoj udaljenosti od tela. Imamo slučajeve gde vežbač ruku dovodi previše blizu tela ili predaleko, van svog polja. Iz iskustva mogu reći da se u prvom slučaju radi o osobi koja se u životu povlači, ne usuđuje se da zauzme prostor koji joj pripada. U drugom slučaju, osoba zauzima više nego što joj pripada.

U tai čiju pokreti su povezani, teku kao mirna, duboka reka, bez prekida se nadovezuju jedan na drugi, ali svaki mora da se dovede do kraja da bi se nastavio sledeći. Događa se da se prethodni ne dovede do kraja a da se krene u sledeći. Na prvi pogled je sve u redu, ali vidite da tu nema harmonije. To se događa kod ljudi koji u životu započinju stvari a da nisu prethodno završili već započeto. Ljudi uglavnom nisu svesni nekih svojih stavova. Kada postignemo svesnost, ti pokreti koji izgledaju nežni i fluidni a nose ogromnu snagu, čine da naučen osećaj implementiramo u život. I to bez nekog posebnog truda da se menja­mo, jednostavno, počinjemo da gledamo na stvari drugačije jer je naša vibracija tada u harmoniji sa našim okruženjem.

Kako nam bolje poznavanje sebe otvara mogućnosti da rešavamo realne i praktične stvari u životu?

Kada se uskladimo, kada postignemo harmoniju na svim nivoima, naša ograničenja nestaju. Samim tim što smo ih prepoznali, uradili smo pola posla. Menja se način na koji posmatramo sebe, svoj život i svoje okruženje. Naše reakcije i način shvatanja i prihvatanja se menjaju jer smo tada svesni. Pogledajmo šta svi u današnje vreme ističu kao najveći problem - stres. A šta je stres? Situacija koja se događa? Ne, stres je naša reakcija na situaciju. Kada kroz vežbanje naučimo da se uskladimo sa sobom postižemo mir u umu i duši i u smirenom stanju tek vidimo koliko su bile pogrešne naše reakcije na situacije koje, vrlo često, nemaju veze sa nama. Takođe, i one koje su u direktnoj vezi sa nama sagledavamo drugačije i pristupa­mo rešenju smireno.