Prošlog leta sam imala fantastičnu priliku da odem na trodnevno putovanje sa dve sjajne žene. Za ta tri dana je, kako to obično biva kada se sretnu oni koji to žele, stvorena veza koju ne menjaju razdaljine i razlike. U društvu dr Ljilje Bibić ne možete a da se ne osetite poletno, snažno i mlado jer to je ono što ona reflektuje ka spolja.

Kako bi pronikla u tajne funkcionisanja ljudskog organizma upisala je medicinu, a čini se da joj je ta urođena radoznalost donela poznavanje ne samo tela već i duše. Lako, na osnovu brojnih razgovora sa njom, mogu da je zamislim kao devojčicu u Splitu, njenom rodnom gradu kako se hrabro takmiči sa dečacima u njihovim igrama i penje na najviše drvo, brže i spretnije od ostalih. Potreba za intelektualnom avanturom i iskrena želja da pomogne ljudima je bila glavni motiv da se posveti proučavanju homeopatije.

Ogromna životna snaga i duboko prepoznavanje životne svrhe joj daju i energiju da se posveti i istrajava na nekoliko koloseka: načelnica je Odeljenja posebnih medicinskih programa u KBC Bežanijska kosa, predaje okviru tri škole: u školi klasične homeopatije Srpskog lekarskog društva u sklopu kontinuirane medicinske edukacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u Homeopatskoj školi "Simillimum" i na Farmaceutskom fakultetu predmet. Posvećenost zdravlju je i vodila tokom dugog niza godina kroz integraciju alopatske i integrativne medicine te je i jedan od osnivača Homeopatske sekcije Srpskog lekarskog društva i član Komisije za registraciju homeopatskih lekova Agencije za lekove i pomoćna lekovita sredstva.

Vodite li ljubav ili pravite bebu: kako uz homeopatiju do željene trudnoće...

Ono što je zapravo ključno jeste ta integracija znanja iz različitih oblasti: klasična medicina i komplementarna medicina kroz rad dr Bibić i mnogih njenih kolega napokon postaju fantastična celina koja može zaista da doprinese ozdravljenju.

Šta vas je podstaklo da se zainteresujete za homeopatiju?

Za mene je ključni povod za sticanje znanja i opredeljenja homeopatiji, kao iskusnog kliničara, bilo zapažanje neuspeha klasične medicine u lečenju pojedinih oboljenja, kao i nedovoljan uvid klasične medicine u kompletnu ličnost pacijenta, u njegove emocije, mentalno stanje, porodičnu i radnu okolinu... tj. u aspekte ličnosti koji imaju znatan uticaj na nastanak bolesti i čije zanemarivanje pri razmatranju terapijskog tretmana može da oteža ili onemogući izlečenje.

Takođe, česta neracionalna upotreba toksičnih lekova koji nekada mogu doneti „više štete nego koristi" i „mehanički" pristup lečenju pacijenta, uputilo me je da steknem znanja iz komplementarnih medicinskih grana kako bi na taj način proširila lične terapeutske mogućnosti i ostavila prostora za odabir najoptimalnijeg i najmanje toksičnog medicinskog tretmana koji treba da doprinese izlečenju ili poboljšanju kod pacijenta.

Šta biste izdvojili kao prekretnice u svom životu ili momente koji su oblikovali vaš život?

Rodjenje moje kćerke Dunje i ostvarenje sebe kao majke i supruge je sigurno jedna od mojih najvećih i najvažnijih životnih prekretnica. Svakako, odluka o upisu na Medicinski fakultet u Beogradu je značajna odluka koja je uticala na ceo moj životni put. Što se medicine tiče, izdvojila bih započinjanje homeopatskog obrazovanja, uporedo sa tim i izučavanje biorezonantne medicine.

PageBreak

Razvoj lične duhovnosti: prekretnica u životu

Takođe, kao važnu prekretnicu bih navela i razvoj lične duhovnosti u četrdesetim godinama života, a kao poseban period bih pomenula vreme od 4 godine kada sam kao član Prvog beogradskog pevačkog društva, doživela sve lepote duhovne muzike naših prostora. Nažalost, zbog ličnih obaveza, za sada je horsko pevanje stavljeno u drugi plan, s tim da ću mu se vratiti čim okolnosti to budu omogućile.

Na koji način uspevate da spojite homeopatiju i alopatsku medicinu?

Za lekara sa iskustvom, ne postoji nikakav problem u vezi kombinacije alopatske /klasične/ i komplementarne medicine. Naime, alternativna medicina nije nešto „alter"/drugo/, već medicina koja ima sinergističko dejstvo sa klasičnom medicinom ukoliko se primenjuju u isto vreme ili sukcesivno. Moj prvi učitelj homeopatije, prof. dr Miloš Popović nije nikada primenjivao naziv „alternativna medicina", već je insistirao na „komplementarnoj" medicini na taj način naglašavajući da jedna drugu ne isključuje nego nadopunjuje.

Inspirativna homeopatija: prelaz iz ere Riba u eru Vodolija...

Na primer, iako je jak emocionalni stres možda povod nastanka gastritisa ili čira, klasični lekar će ga lečiti šematski, lekovima koje daje svim pacijentima sa istom dijagnozom, najčešće ne uzimajući u obzir uticaj emocionalnog stresa na imuni sistem, a pacijent će nakon navedene terapije ostati u istom emocionalnom stanju i najverovatnije će mu se tegobe ponoviti i onda „Jovo nanovo".

E, tu dolazi na scenu homeopatija sa uticajem na psihofizičko stanje pacijenta i regulaciju telesnih regulacionih mehanizama uz stabilizaciju i psihičkog i fizičkog stanja, te može da pripomogne da se uzrok tj. nezadovoljavajuće emocionalno stanje, eliminiše. Ovo je samo jedan od primera zajedničkog dejstva klasične i komplementarne medicine.

Da li mislite da je sredina u kojoj živimo spremna da posmatra čoveka kao mnogo više od proste mašine koja se da ili ne da zakrpiti?

Uopšteno govoreći, prosuđivati stanje zdravlja pojedinca ili populacije nije nimalo lak zadatak jer na kliničke i statističke pokazatelje najčešće utiču kvantitativni parmetri, dok je kvalitativne parametre: radost, sreću, zadovoljstvo, kreativnost, elan... teško objektivizirati, a jedino oni daju smisao i lepotu našem životu. Današnja medicina se otuđila od bolesnika kao ličnosti i pacijenta posmatra kao mehanički objekt dijagnostičkih i terapeutskih postupaka.

Pacijent se neretko posmatra kao skup mehaničkih delova koji bi zajednički trebalo da dobro funkcionišu, a ako se jedan od njih „pokvari", onda ga treba popraviti ili zameniti. Pri tome se zanemaruje činjenica da naš organizam u stanju zdravlja održava i nevidljivi energetski pokretački mehanizam koji sačinjava mentalno-duhovni, emocionalni i fizički nivo.

Svi ovi nivoi zajedno čvrsto su povezani i u međusobnom dinamičkom sadejstvu. Organizam je nedeljiv, on se uvek ponaša kao celina bez obzira na trenutnu simptomatologiju te bi, shodno tome, medicinski pristup svakom čoveku trebalo da bude sagledan sa tog aspekta. Kada lečimo samo simptom, ne sagledavajući pacijenta kao celinu, možemo čak i pogoršati stanje pacijenta, jer povlačenje simptoma ne znači da je organizam ozdravio, moguće je da se tegoba samo „premesti" na drugi, još značajniji nivo i da kasnije dođe do pojave izraženijeg simptoma i time do opšteg pogoršanja zdravlja.

PageBreak

Najbolja definicija zdravlja

Takav primer imamo kod lečenja kožnih oboljenja, kada se kortikosteroidima „izleči" kožna promena, a pacijent u kasnijem periodu dobije simptome bronhijalne astme. Prema tome, osnovni postulat pristupa lečenju pacijenta bi trebalo da bude: posmatrati pacijenta kao celinu. To je tzv. holistički princip koji se izgubio u savremenoj medicinskoj praksi.

Šta za vas predstavlja isceljenje?

Isceljenje i duše i tela! Idealno stanje ne postoji, ali ako je nakon lečenja pacijent pun elana, zadovoljan sobom i okolinom, fizički i psihički sposoban da se suočava sa svim onim što život nosi, on se može smatrati isceljenim.

Kako biste zapravo definisali zdravlje?

Po meni, najpotpuniju definiciju zdravlja je dao jedan od najvećih živih homeopata današnjice, Jorgos Vitulkas, a ona glasi: „Zdravlje je sloboda od bola i nelagodnosti u fizičkom telu uz stanje potpune funkcionalnosti, sloboda od strasti i drugih poremećaja u emocionalnoj sferi što ima za posledicu dinamičko stanje vedrine i spokojstva, kao i sloboda od sebičnih poremećaja na mentalnom nivou, što ima za posledicu potpuno sjedinjenje sa Istinom". To bi značilo da je zdravlje: fizička funkcionalnost bez bolova uz vedrinu, spokojstvo i nesebičnost, sa verom i pouzdanjem u Boga.

Kako bi u vašem idealnom svetu izgledao susret pacijent-lekar?

Nešto slično kao prilikom razgovora sa pacijentom u toku homeopatskog pregleda. To znači: otvoren i prisan odnos, razgovor koji obuhvata sliku psihičkog, fizičkog i socijalnog stanja pacijenta, uz klasični fizički pregled pacijenta sa uvidom u prethodnu medicinsku dokumentaciju.

Šta je potrebno da promenimo kod sebe da bismo promenili svet?

Šta menjati kod sebe? Mnogo štošta! Ali, da bismo se menjali, potrebno je da steknemo uvid u sopstvenu ličnost. „Upoznaj sebe" stara je latinska poslovica. Obično smo svi skloni da vidimo mane drugoga, pokušavamo da menjamo druge da bi nama bilo bolje, međutim, čini mi se da niko nikoga ne može da promeni, pa i vlastito dete ima svoj stav, svoju narav, a suviše veliki pritisak remeti odnose, pa čak može da izvitoperi „pritisnutu" osobu ako je ista nezrela. Smatram da je drugima potrebno reći svoje mišljenje, a na sebi je potrebno raditi, proces sazrevanja traje ceo život.

Nije lako sagledati sebe, teško je biti samokritičan, potrebno je pokušati ispravljati svoje mane koliko je to moguće sve u cilju boljeg razumevanja i sebe i drugih, sagledavanja i prihvatanja spoljašnjeg sveta na način koji nas neće povređivati i uznemiravati. Na taj način svako od nas može da menja svet u pozitivnom smislu.

Da li vi menjate svet i kako?

Moj doprinos, što je zajedničko svim lekarima, je rad na poboljšanju zdravlja pacijenata, kao i rad na preventivi da do oboljenja ne dođe. To podrazumeva poboljšanje zdravlja na svim nivoima. U vezi toga, veoma je značajna edukacija u vezi životnih navika koje mogu doprineti zdravlju, a na prvom mestu mislim na ishranu. S obzirom da se ishranom bavim duži niz godina, dobro su mi poznati loši efekti nezdrave hrane koja je, u današnjim uslovima industrijske proizvodnje, prepuna aditiva, pesticida... koji imaju poguban efekat na zdravlje i sigurno su jedan od najznačajnijih faktora u nastajanju mnogih oboljenja, posebno malignih.

Životna priča psiho-onkologa Snežane Mijalković: radoznalost i psihijatrija doveli su me do životnog sklada...

U cilju preventive i detoksikacije, a samim tim poboljšanja imuniteta i metabolizma, poslednje dve godine sam posvećena, u saradnji sa Farmaceutskim fakultetom u Beogradu, osmišljavanju sedmodnevnog zdravstvenog paketa, čiju konačnu realizaciju očekujem ovih dana. Svojim nutri-farmakološkim dejstvom pomaže uspostavljanju optimalne ravnoteže organizma i tako kod zdravih potpomaže prevenciju, a kod bolesnih pomaže izlečenju. Paket je kombinacija organskih nutrijenasa koji imaju detoksikaciono i antikancerogeno dejstvo, a samim tim pokreću pozitivne imunološke i metaboličke procese organizma.