Dr Erik Perl o filozofiji Rekonektivnog isceljivanja: isceljivanje mnogobrojnih bolesti bez upotrebe medikamenata

Dr Erik Perl objasnio nam je i približio filozofiju rekonektivnog isceljivanja i ispirčao kako da naučite ovu tehniku, na koji način se primenjuje, za koje je bolesti delotvorna i još mnogo toga.

Često tražim od ljudi da zamisle svet u kojem zdravstvena nega nema nijedno neželjeno dejstvo. U kojem ne osećate bol ni tokom, ni nakon podvrgavanja procedurama zdravstvene nege. Zamislite svet u kojem nas naša deca pogledaju i s nevericom zapitaju: „Stvarno?! Jesu li ljudi nekada stvarno gutali otrove trudeći se da ozdrave?" Postali smo toliko neosetljivi zbog svog stava da „bez bola nema boljitka", da čak i ne trepnemo na to mnoštvo operacija među kojima možemo da biramo i farmaceutskih reklama koje nas obaveštavaju da njihova najnovija pilula može da prouzrokuje „ozbiljne bolove u stomaku" ili dovede do „iznenadne smrti" a da i ne trepnemo. Zar nije sjajno to što sad imamo nešto tako delotvorno kao što je Rekonektivno isceljivanje, kod kojeg ti rizici na postoje?

Kad već postoji Rekonektivno isceljivanje, zašto oboleli ljudi i dalje odlaze u zdravstvene centre da bi bili zbrinuti?

Ništa ne može sprečiti da dođe do isceljenja. Pitanje je šta bi to moglo da se umeša kod osobe kod koje se događaju poželjni rezultati isceljivanja. Nekim ljudima je zdravstvena tegoba potrebna da bi pružili ljubav, nekima da bi je dobili. Nekima radi njihove sopstvene lekcije, a nekima radi lekcija nekog drugog ko im je možda blizak u životu. Mi ne razumemo božji um. Isceljenje nema veze s lečenjem bolesti, dijagnozama ili simptomima. Ni s terapijama i lekovima. Tu se radi o vraćanju u ravnotežu. Da ste me pre mnogo godina pitali da li je svako ko je primio Rekonektivno isceljivanje doživeo isceljenje, svoj odgovor zasnovao bih na tome jesu li te osobe ili nisu dobile željene rezultate, pa sam tako mogao da kažem da se čini da to funkcioniše kod približno 70% ljudi koji dođu na isceliteljsku seansu. Danas razumem mnogo više.

I moj odgovor se prilično razlikuje. Danas bih vam rekao da izgleda da se isceljenje dešava baš kod svakoga. Ako imate sreće, vaše isceljenje doći će u obliku koji ste vi zamislili. Međutim, ako stvarno imate sreće, ono može doći u obliku o kojem niste ni sanjali, u onom obliku koji je univerzum namenio upravo za vas. Udaljite se unazad pola metra ili metar. Pogledajte tu širu sliku. Nije stvar u tome da isceljenje nije uspelo, ili da je nešto sprečilo da se ono desi. Ponekad samo treba da pogledate širu sliku da biste otkrili da je isceljenje bilo veće od onoga koje ste očekivali.

PageBreak

Koju poruku dajete skepticima koji ne veruju da Rekonektivno isceljivanje deluje?

Priznajem, mislim da sam bio jedan od najvećih skeptika na svetu. Mislio sam da sam ja kiropraktičar, moji pacijenti su dolazili kod kiropraktičara - ne možete imati bolju dvostruko slepu studiju od toga!

Ali bio sam svedok kako tu, pred mojim rođenim očima, tela mojih pacijenata čine nevoljne pokrete. A kada bi otvorili oči, počeli bi da opisuju isceljenja, prava isceljenja. Neki su ustajali iz kolica. Nekima od njih vratio se vid i sluh. Počeli su da mi donose laboratorijske rezultate koji pokazuju da su im nestali kancerozni tumori. Roditelji i lekari te dece su me zvali i pitali: „Šta ste to uradili?" Jer deca obolela od cerebralne paralize i epilepsije mogla su da hodaju, da trče, da se igraju i da normalno govore, a da im nisu bili potrebni lekovi i da nisu imala napade.

I ja bih odgovarao: „Ništa nisam uradio, i ne govorite nikom", što je prošlo jednako slavno kao i kad vlasti samo govore ne drogi. Ubrzo su svi počeli da dolaze govoreći: „‘Oću isto to što je ona dobila." I onda su ljudi počeli od mene da traže da ih tome naučim. A ja sam pitao: „Da vas naučim? Mora da ste sišli s uma. Stojim tu i mašem rukama kroz vazduh i izgledam kao idiot. Pa izađite i vi i mašite rukama po vazduhu i javite mi šta vam na to kažu komšije."

Ali sve više i više mojih pacijenata je zvalo i govorilo: „I tako, vozio sam se kući od vaše ordinacije, dovezao auto ispred svoje kuće i automatska vrata na garaži su se otvorila pre nego što sam pritisnuo ono malo dugme za otvaranje." Ili: „Ušao sam u kuću i lampa ili TV su počeli da se pale i gase." Ili su pričali da su u šakama osećali senzacije, a kada bi okrenuli šake ka nekome iz svoje porodice, šlogirani deda bi ponovo mogao da hoda, ili bi se ujaku povratio sluh.

I tada smo počeli da spoznajemo da kad jednom stupite u interakciju s tim novim, sveobuhvatnijim nivoom isceljivanja koje nas s one strane energije izvodi u energiju, svetlost i informaciju, nešto unutar nas se menja, što ne samo da dovodi do isceljenja, nego takođe dovodi do toga da isceljenje možemo da omogućimo za druge.

Ubrzo, istraživači su počeli da saznaju za ta isceljenja i pitali su da li bi mogli da proučavaju Rekonektivno isceljivanje. Dosad je prošlo gotovo dve decenije aktivnog istraživanja Rekonektivnog isceljivanja, u čemu učestvuju naučnici i univerziteti širom sveta. Nekoliko tih naučnih studija nedavno je objavljeno u knjizi dr Konstantina Korotkova pod naslovom Nauka potvrđuje Rekonektivno isceljivanje.

Jedna od tih studija navodi rezultate dvostruko slepih provera koje je dr Korotkov obavio na vrhunskim ruskim olimpijskim sportistima. Urađena su merenja na sportistima pre i posle primene Rekonektivnog isceljivanja. U nizu studija mereni su im puls, srčani ritam, energetske rezerve, brzina oporavka i parametri krvi.

Rezultati su pokazali da se kod svih učesnika rano javio brz pozitivni učinak. Kod polovine onih koji su imali seansu Rekonektivnog isceljivanja energetski parametri značajno su se povećali, a 10 dana kasnije njihovo poboljšanje postalo je i statistički mnogo značajnije. Dalje studije pokazale su smanjenje krvnog pritiska, povećanje metaboličkih, imunoloških, antitoksičnih i antioksidantnih aktivnosti u krvi, poboljšanu kardiovaskularnu funkciju, a pokazala su poboljšanja u DNK-u.

Dr Korotokov je rekao: „Ovo pokazuje dugotrajan učinak Rekonektivnog isceljivanja i njegov značaj za dobro stanje i pripremu sportista."

Jesu li sad ova značajna otkrića „ubedila" skeptike? Nikad to neću saznati, niti na to zaista obraćam pažnju. Mislim da bi za svakog „skeptika", kada bi bio dovoljno otvoren da i sam oseti isceljujuće frekvencije, to mogao da bude doživljaj kakav se dešava jednom u životu. Ali mi nikoga ne možemo da primoravamo da prođe kroz ta vrata. Sve što možemo da uradimo jeste da otvorimo ta vrata, a od same osobe zavisi hoće li imati hrabrosti da se odluči da kroz njih prođe i vidi šta to univerzum čuva za nju.

PageBreak

Od čega zavisi hoće li Rekonektivno isceljivanje delovati kod neke osobe, ili neće?

Dar ulaska u Rekonektivno isceljivanje u tome je što nam to dozvoljava da omogućimo isceljenja koja su daleko veća, koja traju tokom čitavog života neke osobe i koja se često događaju istog trenutka. Ali da li znamo zašto? Ne. Kada kažemo da znamo odgovor, tada prestajemo da učimo tu gde jesmo.

Ali kada svojevoljno kažemo da ne znamo, za nas se iznenada otvaraju sve mogućnosti i svi potencijali na svetu. Oni su jednostavno osnova koja nam omogućava da postavimo bolja pitanja, jer naš rast proizilazi iz toga da li smo voljni da postavljamo pitanja.

U meri u kojoj sebi dopuštamo da ne znamo, mi otkrivamo da primećujemo sve više i više. I time što ne znamo kako dolazi do isceljenja, jednostavno otkrivamo i primećujemo sve moćnija i moćnija isceljenja kakvima nikad ranije nismo svedočili na ovoj planeti.

Štaviše, nije bolest ta koja doživljava isceljenje. Doživljava ga pojedinac. Mogu da se jave tri čoveka s istim dijagnozama, istim nizom simptoma, a da dobiju tri različita niza rezultata u zavisnosti od toga šta je za tu osobu ispravno na njenom životnom putu. Deca s cerebralnom paralizom i epilepsijom - dolaze mnoga od njih - i posle samo jednog dolaska odjednom mogu da hodaju i da se igraju i normalno govore, nemaju više napade, ne uzimaju lekove - ne trebaju im.

A opet, kod neke dece može da se desi samo delimična reakcija. Ili to dete možda ne pokaže nikakvu reakciju u toj oblasti, ali može da doživi isceljenje u nekoj drugoj. Dakle, nije proces bolesti ono što se isceljuje, nego je to osoba. I ne znamo uvek razlog tih različitih zdravstvenih izazova u našim životima. Ono što je potrebno da razumemo jeste da te zdravstvene izazove preuzimamo iz mnogih razloga i da mi ne razumemo božji um. Mi znamo da je nekim ljudima potreban zdravstveni problem da bi dali ljubav, nekima da prime ljubav, a na nama je da rastemo da bismo bili voljni da posmatramo čuda i divote isceljujućeg procesa.

Moje iskustvo kaže da Rekonektivno isceljivanje uvek deluje. Ali nekada poprima oblik drugačiji od onog koji očekujete. Daću vam jedan primer. Jednom je kod mene došla jedna žena - vozila je 5000 kilometara kroz SAD - zato što je trpela bol na desnoj strani lica, toliko osetljivoj da bi je povredio svaki mali pokret ili povetarac koji bi naišao. Imala je ne jednu, nego dve seanse kod mene, a problem nije nestao. Tako da smo, spolja gledano, mogli da kažemo: „O, Rekonektivno isceljivanje nije uspelo - zato što problem nije nestao." Ali ono što se desilo jeste da je ona izgubila sluh kad je bila mala devojčica - sa 7, 8 ili 9 godina. Dobila je groznicu, inficirala se i izgubila sluh na jedno uho. A tad kad je došla kod mene bila je u svojim 40-im. Na kraju prve seanse vratio joj se sluh. Pa da li je isceljenje uspelo? Da. Da li je dobila rezultat koji je mislila da će dobiti? Ne, ne nužno.

Kod pravog isceljenja reč je o ravnoteži. Ne postoji nešto takvo kao puko fizičko isceljenje, ili mentalno, ili emocionalno isceljenje. Isceljenje sve dovodi u ravnotežu, ali ako nam je fizički aspekt najočigledniji, onda upravo njega i primećujemo. Ako nam je najočigledniji mentalni ili emocionalni plan, onda to i primećujemo. Kad pokušavamo da se fokusiramo na to da se rešimo simptoma, mi se fokusiramo na rešavanje samo dela problema - fizičkog, mentalnog ili emocionalnog - ali kod Rekonektivnog isceljivanja mi učimo da što manje znamo o tome šta ta osoba misli zašto je došla kod nas, utoliko bolje za tu osobu, jer manje je verovatno da ćemo se mi fokusirati na jedan deo problema ili ograničiti rezultat isceljenja prema onome što verujemo da može ili ne može da bude moguće.

Drugim rečima, pravi rekonektivni iscelitelj dovodi do većih rezultata zato što jednostavno ne obraća pažnju na to koji su navodni problemi i simptomi. Umesto toga, on pravi korak praćen svešću da omogućava povratak na savršenu vibraciju energije, svetlosti i informacija, što onda omogućava da svaka neravnoteža jednostavno odvibrira van scene i da se osoba vrati u svoje prirodno stanje optimalnog zdravlja.

Svako od nas drugačije doživljava Rekonektivno isceljivanje. Mi imamo različite senzacije. Vi možete da osetite da vas nešto gura ili da vas vuče, osećate vrelinu ili hladnoću. Vi možete da osetite vruće, hladno, mokro i suvo - sve odjednom - što znam da zvuči vrlo čudno, ali jednom kad vam se desi, prepoznaćete taj osećaj. Male mehure, jake pulsacije.... nije važno šta osećate. Ono što je važno jeste da sebi dozvolimo da osetimo, da slušamo - zaista jednim drugačijim čulom. Da slušamo samom suštinom onoga ko smo i šta smo.

Drugim rečima, naša lekcija je da shvatimo da savršenstvo isceljenja nije u tome da oteramo ili promenimo simptom. Ostavimo to medicini s njenim dijagnozama, s lekovima i hirurgijom. Nego je kod isceljenja reč o vraćanju u stanje ravnoteže. Drugačije rečeno, vaša uloga u savršenstvu kao iscelitelja jeste da imate hrabrosti da otvorite vrata i da ih ostavite otvorena. Odgovornost druge osobe je da ima snage da odabere da prođe kroz ta vrata.

Ono što je ovde uzbudljivo jeste da svako može da nauči kako to da radi. A naša nagrada je često mnogo više od samog zadivljujućeg iskustva da smo nekome pomogli da se isceli. Rekonektivno isceljivanje je put ka transformaciji i za iscelitelja i za osobu koja prima isceljenje. Dokazi govore da iscelitelj ili praktičar takođe prima dar isceljujućih frekvencija.

Razmislite o tome kako radi računar. Imate računarski hardver i instalirate softverski program. Softver vam omogućava da pristupite informacijama iz računara, a i da pristupite informacijama iz polja interneta... tamo napolju... negde. Unapredite softver i dobićete bolji pristup informacijama u računaru i bolji pristup informacijama u tom polju interneta... tamo napolju... negde. Šta bi bilo kad bi naš mozak bio naš hardver? Šta bi bilo kad bi naša DNK bila naš softver? Onda je ovo što mi radimo s ovim novim nivoom isceljivanja - na neki način omogućavanje ljudskom softveru da se unapredi. To unapređivanje omogućava nam bolji pristup informacijama iz mozga i bolji pristup informacijama iz tog Polja nulte tačke, tog multidimenzionalnog polja „interneta"... tamo napolju... negde. A isceljenje koje doživljavamo često je više od samo fizičkog.

Rekonektivno isceljivanje omogućava nam da mnogo potpunije primimo darove univerzuma, jer nam omogućava da se potpuno rekonektujemo na to ko smo. Ne samo kao fizička bića, nego i kao duhovna bića tokom vremena dok živimo život u ovom fizičkom obliku.

Od 14. do 18. oktobra ove godine dr Erik Perl i nastavni tim Rekonektivnog isceljivanja držaće u Beogradu petodnevni sveobuhvatni program obuke u Hotelu Holiday Inn. Prve večeri održaće se troipočasovna prezentacija, diskusija i demonstracija nauke Rekonektivnog isceljivanja (Reconnective Healing). Potom slede dva dana obuke Nivoa I, tokom koje polaznici uče da rade s frekvencijama. Nivo II je napredna obuka posle koje se postaje praktičar osnovnog stepena. Za informacije kontaktirati: Natašu Pracaić: +381 69 333 9 333; [email protected], Uroš Kesić: +381 63 720 66 11; [email protected]

Izvor: Lovesensa