Klasičan zapadni medicinski sistem samo je jedan od mnogih medicinskih sistema koji postoje širom sveta. Svi medicinski sistemi koji na čoveka gledaju kao na energiju koja je nedeljivi deo svega ostalog što postoji u univerzumu nazivaju se jednim imenom: holistički medicinski sistemi. Tu spadaju kineska medicina, ajurveda, sida medicina, tibetanska medicina, šamanizam, homeopatija… U njih bi se mogli ubrojati i mnogi nesistematizovani i neimenovani načini lečenja koji su rasprostranjeni širom planete, a koji se zasnivaju na teranju "zlih sila" koje izazivaju bolesti i prizivanju "dobrih sila" koje leče. Isterivanje đavola, koje se radi u okviru mnogih religija, takođe se može ubrojati u ovu vrstu lečenja. Osnovna razlika između klasičnog i holističkih medicinskih sistema jeste u poimanju čoveka. Dok u klasičnoj medicini manje-više važi da je čovek ono što možemo percipirati sa svojih pet čula, a to je fizičko telo, u holističkim medicinskim sistemima smatra se da je čovek u osnovi energija.

To je životna energija, koja je u Indiji poznata kao prana, u Kini kao či, u homeopatiji kao vitalna sila… Životna energija manifestuje se na tri različita nivoa:

  • mentalnom, u vidu misli, što je najsuptilnija manifestacija energije,
  • emotivnom, u vidu osećanja, što je malo grublja manifestacija,
  • fizičkom, u vidu fizičkog tela, kao njene najgrublje manifestacije.

Životna energija jeste ono čime se bave holistički medicinski sistemi. Međutim, to je samo jedan deo čoveka. Šta je njegov drugi deo može se objasniti rečenicom: JA SAM LAZAR.

Ona se sastoji iz dva dela: JA SAM i LAZAR. LAZAR je sve ono što je do sada navedeno, tj. životna energija sa njene tri manifestacije, a JA SAM jeste ono što mi zapravo jesmo. Šta je to što mi zapravo jesmo i kakva je veza između JA SAM i LAZARA?

Da bismo to shvatili, treba da znamo da je (prema indijskim izvorima) ceo svemir sazdan iz pet osnovnih elemenata: zemlje, vode, vatre, vazduha i etra. Tih pet elemenata čini manifestnu realnost, tj. ono što mi smatramo realnošću. U nekom trenutku tih pet elemenata spaja se u određenom odnosu, nakon čega ih prožima životna energija. Sama životna energija dolazi iz JA SAM (JA SAM jeste izvor životne energije) i nakon što prožme pet elemenata koji su se spojili u određenom odnosu, ona se preko njih manifestuje na tri nivoa: mentalnom, emotivnom i fizičkom u vidu Lazara. Samo JA SAM, kao i životna energija, nalazi se na energetskim nivoima (postoji više različitih energetskih nivoa). Dakle, Lazar je životna energija i njena manifestacija kroz pet osnovnih elemenata na mentalnom, emotivnom i fizickom nivou. Lazar je nastao igrom slučaja (iako ništa nije slučajno), desio se kao takav i kao takav trajaće neko vreme.

PageBreak

Zdravlje je balans životne energije
homeopatija_je_balans_zivotne_energije_2 Foto: Adria Media Serbia
Bolest je moguća samo na energetskom nivou

U nekom trenutku životna energija će napustiti pet elemenata preko kojih se manifestovala u vidu Lazara i vratiti se svom izvoru. Tada se pet elemenata razdvaja, a Lazara kao manifestacije životne energije više neće biti. Ono što ostaje posle svega jeste JA SAM, a to je ono što mi zapravo jesmo. JA SAM se ne može roditi, niti umreti, nema početka ni kraja, ono je oduvek i zauvek. Jednostavno, nešto što je stalno i nepromenljivo, nešto što je apsolutno. Kao takvo, JA SAM ne može da se razboli i nije mu potrebno lečenje. Rečima je teško, skoro nemoguće objasniti JA SAM.

Životna energija

S tačke gledišta holističkih medicinskih sistema, čovek je sve ovo. S tačke gledišta klasične medicine čovek je samo fizičko telo, tj. samo mali deo te celine. Razlog je to što klasična nauka generalno ne priznaje ništa što se ne može percipirati sa naših pet čula i na taj način dokazati. Pošto se sa naših pet čula od svega ovoga može percipirati samo fizičko telo i promene na njemu, klasična medicina u lečenju se koncentriše isključivo na njega. S druge strane, holistički medicinski sistemi, priznajući nivoe egzistencije iza fizičkog, ne uzimaju kao početnu tačku fizičko telo nego životnu energiju. Treba reći da ni životna energija nije prava početna tačka, već da je to JA SAM, ali kao što smo rekli, JA SAM ne može biti bolesno i ne treba da se leči.

Ako nam sve ovo izgleda neverovatno, trebalo bi da se zapitamo da li smo mi stvarno centar ovog beskrajnog univerzuma i da li je sve sazdano prema nama i naših pet čula ili smo mi samo mali deo svega, pa stoga i možemo da dokučimo samo mali deo svega što postoji. Razmislimo. Razlika u shvatanju šta je to čovek između holističkih medicinskih sistema i klasične medicine je ogromna, pa je logično da će se razlikovati i shvatanje zdravlja i bolesti, a samim tim i način lečenja.

Šta je zdravlje, a šta bolest u ovom kontekstu?

Životna energija se po svojoj prirodi nalazi u idealnom stanju, tj. balansu (zbog dužine teksta izuzećemo prenesene energetske poremećaje, što bi odgovaralo nekoj vrsti nasleđa). Kada je ona u balansu, njena manifestacija na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou jeste apsolutno zdravlje, tj. čovek je zdrav. Međutim, pod dejstvom mnogobrojnih spoljašnjih uticaja ona može da izađe iz tog balansa i tada se razvija bolest.

Ono što se dešava na fizičkom nivou, a takođe i na mentalnom i emotivnom, jeste bolest za klasičnu medicinu. Sa holističke tačke gledišta bolest je moguća samo na energetskom nivou, što bi značilo da je energetski poremećaj, tj. izlaženje životne energije iz balansa, bolest i da je to ono što treba lečiti, dok je ono što se dešava na mentalnom, emotivnom ili fizičkom nivou samo manifestacija, tj. posledica dešavanja na energetskom nivou. U kom će se obliku bolest manifestovati na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou, odnosno koja će se bolest javiti u smislu klasične medicine, zavisi od naslednih faktora, konstitucije čoveka, spoljašnjih faktora i od toga šta je izazvalo izlaženje životne energije iz balansa.

Kada se nalazi u balansu, tj. idealnom stanju, što je njeno prirodno stanje, životna energija nije prijemčiva za uticaje kojima je izložena i bolest ne može da se razvije. Međutim, čovekovo nepoštovanje prirodnih zakona, što je naročito izraženo u modernom načinu života, dovodi do izlaska životne energije iz balansa. Na taj način ne samo što se bolest razvija nego i naša životna energija postaje prijemčiva za mnoge nepovoljne uticaje koji dalje remete njen balans. Drugim rečima, izlaskom životne energije iz balansa čovek ne samo što postaje bolestan nego mu i otpornost slabi, te postaje podložan spoljnim uticajima, što dovodi do još većeg poremećaja u balansu životne energije, odnosno do razvijanja sve težih i komplikovanijih bolesti.
Bolest je, dakle, sa holističke tačke gledišta, stanje u kom energija, koja mi jesmo, ne osciluje više na idealnoj frekvenciji.

U tom kontekstu lečenje bi bilo vraćanje životne energije u balans, a izlečenje ponovno oscilovanje životne energije na idealnoj frekvenciji. Bolest u holističkom smislu reči (poremećena životna energija) manifestuje se na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou određenim znacima (simptomima). Na taj način, kroz tu manifestaciju, životna energija daje znak da nešto nije u redu, dok su sa tačke gledišta klasične medicine ti znaci bolest. Sve navedeno u tekstu samo je šematski prikaz kako bismo mogli da razumemo holističko shvatanje čoveka, zdravlja, bolesti i lečenja, dok je u stvarnosti to mnogo komplikovanije.

Ova šema, kao i druge koje se koriste u tekstu radi lakšeg objašnjenja, nastala je kao rezultat završenog Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, trogodišnjeg putovanja po Aziji, Africi i Južnoj Americi radi upoznavanja različitih načina lečenja, i na kraju, završenog Homeopatskog fakulteta na Univerzitetu Vestminster u Londonu.