Buda je pronašao prosvetljenje ispod drveta, a Isak Njutn otkrio je teoriju gravitacije sedeći pod stablom jabuke. Drveće nam pomaže da se koncentrišemo i da se odmah bolje osećamo jer poboljšava naše psihofizičko stanje na najnežniji način.
Kada smo okruženi visokim zelenim krošnjama koje paraju nebo, naše se disanje produbljuje, osećamo se mirnije i uzemljenije, a naša čula postaju potpuno zaokupljena mirom. Japanci su ovakve senzacije prozvali shinrin-yoku ili šumsko kupanje.
„Šumsko kupanje predstavlja tihu šetnju kroz šumu dok svim čulima upijamo prirodu oko sebe, njene zvukove, mirise, boje i živahnu bioraznolikost", navodi dr Gorana Isailović, predsednica Medical SPA asocijacije Srbije. „U Japanu je shinrin-yoku uobičajena metoda u preventivnom programu zdravstvenog i medicinskog SPA turizma, pa Japanci sa uputom koji im je prepisao njihov lekar mogu otići na terapiju udisanja šumskog vazduha."
Kupanje svežinom
Ova naizgled neobična terapija osmišljena je nakon što su brojna istraživanja potvrdila blagodeti boravka u šumskom ambijentu. Japanska ispitivanja pokazala su da šetnja kroz šumu može blagotvorno uticati na krvni pritisak, otkucaje srca i imunitet. Takođe su dokazali da osobe koje samo 20 minuta posmatraju šumu smanjuju za 13 posto nivo kortizola, hormona stresa.
„Boravkom u prirodi udišemo isparive supstance koje se zovu fitoncidi, eterična ulja šumskog drveća koje mnogi nazivaju prirodnim antibioticima. Oni smanjuju proizvodnju hormona stresa, što povećava aktivnost leukocita koji su odgovorni za imunitet i prevenciju nastanka i širenja mnogih bolesti", kaže dr Isailović koja širom Srbije organizuje šumske kupke.
Ove dobrobiti je lako ostvariti jer naše područje obiluje zelenim lokacijama. Dovoljno je pronaći park ili šumu što dalje od uticaja civilizacije, gradske buke i saobraćaja. Da bismo se istinski stopili s prirodom i prikupili sve njene blagodeti, najvažnije je da osvestimo prisutnost u sadašnjem trenutku.
U šumi, predlaže Gorana Isailović, možemo hodati bosi, ležati na ćebencetu, meditirati, vežbati disanje, istezati se, igrati se s kućnim ljubimcem, osluškivati ptičji cvrkut, sakupljati lekovito bilje ili šumske plodove. Šuma može poslužiti i kao miran kutak za samorefleksiju jer nam njena energija može pomoći u rešavanju bilo kakvog mentalnog ili duhovnog problema.
Magična moć drveća
Isceljenje drvećem i preuzimanje njegove energije predlaže dendroterapija (grč. dendron: stablo). Što je drvo starije, ono ima snažnije delovanje, a Gorana Isailović kaže da svako drvo pruža drugačije dobrobiti.
„Hrast daje snagu, ubrzava cirkulaciju i podiže energiju; bagrem podstiče miran san i podiže raspoloženje; kesten jača imunitet i ublažava reumatske tegobe; bukva ublažava stres; bor oporavlja krvnu sliku i reguliše rad disajnih organa; lipa umiruje; jela otklanja depresiju; jasen podiže koncentraciju, a jabuka samopouzdanje."
Ako ne naiđete baš na ova stabla, moguće je da će vas u šetnji kroz šumu neko drvo instinktivno privući da razmenite energiju. Sedite ili stanite licem okrenuti prema njemu na udaljenosti od oko pola metra, opustite se i zatvorite oči. Pokušajte da osetite ili vizualizujete kako vas preplavljuje novi talas sveže energije ili osetite kako stres i negativna energija koji vas ispunjavaju otiču u zemlju kroz vaša stopala. Dendroterapeuti ističu da se promena može osetiti već nakon nekoliko minuta ili najviše pola sata.
I naši paganski preci verovali su da drveće ima magične, lekovite moći. Luka Fijačko sa zagrebačkog Šumarskog fakulteta u svojoj disertaciji piše da je većina starih kultura tokom prošlosti poštovala stabla. „Narod je često drveću davao isceliteljsku moć verujući da leči bolesti, često bez ikakvog medicinski opravdanog razloga. Tako je u gotovo celoj Evropi postojao običaj da se bolesnik provlači kroz raseklo deblo da bi ozdravio, a stablo je moglo i preuzeti bol."
Danas zapadnjački lekari ne propisuju takve metode lečenja, ali mnogi od njih pacijentima koji pate od depresije, anksioznosti ili vode stresan način života umesto antidepresiva savetuju bavljenje organizovanim aktivnostima u prirodi, poput sadnje drveća ili sejanja trave. Vežbanje na svežem vazduhu može doneti brojne dobrobiti za kardiovaskularni sistem, a šumski pejzaž ima umirujuć efekat, pokazalo je istraživanje univerziteta Oxford Brookes.
Koliko nam šume znače podseća nas Martina Šubašić iz svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria: Šume zovemo plućima planete jer nam daju kiseonik za disanje. Hrane nas jer neprestano stvaraju tlo i štite ga, a da nema šuma, ne bi bilo ni tla, ni poljoprivrede. Brane nas od poplava jer u kratkom vremenu upiju veliku količinu vode. Štite nas od odrona jer korenje stabala veže tlo. Usporavaju vetrove i smanjuju njihovu razornu moć. Pružaju dom većini kopnenih životinja, a nama pružaju utočište kada bežimo od gradske vreve. Čini se da ljudi iz gradova često pribegavaju zelenom isceljenju.
Tačka spajanja fizičkog i emocionalnog
Boravak u prirodi i planinarenje poslednjih godina sve više popularizuju i holivudski filmovi (na primer, Wild, A Walk in the Woods, Tracks, The Way) koji u nama ne bude samo želju za izletom u šumu nego i za višenedeljnim duhovnim putovanjem kroz prirodu jer šetnja u miru i tišini u zelenom amfiteatru deluje terapijski.
Dok moderna medicina često odvaja naše fizičko i emocionalno biće, svojim korenjem koje duboko prožima utrobu zemlje i granama koje streme prema nebu, drveće nas podseća da ta dva naša dela čvrsto rastu povezana jedan uz drugi. Podstiče nas da izazovemo sami sebe, preispitamo svoj život, otkrijemo potisnute emocije, suočimo se sa životnim izazovima. Bez prevelikog truda i bez traganja za različitim osećajima, šuma će bez reči, spontano, rešiti naše nedoumice i dati nam odgovore na možda još nepostavljena pitanja. Važno je samo biti prisutan - da u svakom trenutku osećamo najmoćniju silu na svetu i budemo zahvalni što je na našoj strani.
Izvor: Sensa