Psihosomatskebolesti postale su nažalost sve više zastupljene, a neke od najčešćih su čir na želucu, dermatitis, astma i kolitis. Naše psihičko stanje, svest i emocije mogu značajno uticati na fizičko zdravlje. Telo oseća raspoloženje i vaše podvesne ideje o životu. Što duže ne preponajete toksične misli i emocije, to rizikj postaje sve veći. Zbog toga je mentalna higijena i briga o duhovnom i mentalnom zdravlju podjednako važna kao i očuvanje fizičkog zdravlja.
Otkrivamo koje emocije i mentalna stanja povećavaju rizik od oboljenja.
1. Ogorčenost i strah
Ako preuzmete nepodnošljiv teret, leđa počinju da nas bole, naročito ako nemamo običaj da tražimo pomoć od drugih. Ako s eplašite neizvesne budućnosti, postoji izik od bolesti bubrega, dok zravlje srca narušava kada mnogo brinete o tome šta će reći drugi ljudi.
2. Kažnjavanje sebe
Kada čovek sebe izmuči osećajem krivice, on podsvesno postavlja teren za razvoj oboljenja. Ne možete živeti sa takvim teretom, jer će se to negativno odraziti na vaše zdravlje. Oslobodite se osećaja krivice i ne budite previše samokritični.
3. Forsiranje sebe i osećaj iscrpljenosti
Savremenoi doba nam nameće "ludi" ritam života. Mnoge stavri morate raditi po rasporedu, uskladiti karijeru i privatan život, od vas se očekuje najbolje, a često u danu nemate ni 5 minuta samo za sebe. Sve ovo ne dozvoljava telu da se opusti, održava ga u napetosti, uništava njegov imunitet. Kada osoba nema apsolutno vremena za sebe, povećava se rizik od psihosmatskih oboljenja. Kao posledice najčešće se javljaju grip, upala krajnika, infekcije. Kada je naše telo iscrpljeno, ono je podložnije za nastanak i ravoj bolesti.
Izvor: Sensa