Kada prepoznate da ste pod stresom i da morate da se opustite, to je dobar korak ka tome da sebi pomognete. Ali pronalaženje načina za opuštanje može povećati anksioznost i pogoršati stres. Hronični stres može da poveća brojne zdravstvene rizike, uključujući visok krvni pritisak. Međutim, kada traženje načina da se oslobodite stresa dodaje još više stresa vašem životu, možete prestati da tražite način da se opustite (pod stresom od opuštanja), što je kontraproduktivan efekat koji vas uodi u začarani krug povećane anksioznosti i brige.
Portal Healthline je razgovarao sa psiholozima i psihijatrima o tom fenomenu.
„Streslaksija“ je termin koji se odnosi na fenomen ili iskustvo ljudi koji su u anksioznom ili napetom stanju jer pokušavaju da se smire i osećaju opuštenije, kaže dr Majkl Širipa, psihijatar. Kada ljudi prisiljavaju sebe da se opuste, tada mogu postati zabrinutiji i zabrinuti koliko dobro ili efikasno mogu da se opuste. Klinički termin za "stresnu laksiju" jeste anksioznost uzrokovana opuštanjem, kaže dr Debora Serani.
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji se već bore sa anksioznošću skloniji "stresnoj opuštenosti". Drugi dokazi sugerišu da ljudi koji pate od stresa takođe mogu doživeti napade panike pored stresa i anksioznosti. A ima i drugih koji mogu postati depresivni jer ne mogu slobodno da se opuste, rekla je dr Serani za Healthline.
Zašto se mozak opire prisilnom opuštanju
Mozak se često opire prisilnoj relaksaciji, posebno deo koji se zove amigdala, koji je uvek u potrazi za opasnošću. Moramo da zapamtimo da je naš mozak uvek uključen i da je zapravo dizajniran da se brine. A ta anksioznost može da nas održi u životu jer smo uvek svesni potencijalnih opasnosti koje mogu da nam prete, naglašava dr Širipa.
Ljudi koji žive sa anksioznošću i zabrinutošću imaju poteškoća sa stavljanjem određenih misli na čekanje, kaže dr Serani.
Dr Širipa je istakao da je ljudima teško da se opuste zbog spoljnih pritisaka i unutrašnje dinamike. Spoljašnji pritisci kao što su posao, škola, porodica i druge obaveze mogu učiniti da ljudi osete da su stalno „umešani“ u spoljni svet. Oni se tada mogu osećati obaveznim da ispune zahteve tih spoljnih uticaja, i kao takvi, to može dovesti do percepcije da im zapravo nije dozvoljeno da imaju bilo kakav prostor za odmor ili opuštanje koji je samo za njih, kaže dr Širipa.
Dr Serani je napomenula da radno vreme i vreme odmora više nemaju jasne granice. Nekada davno se radni dan završavao u 17 sati popodne, vikend je bio posvećen odmoru i relaksaciji, a u nedelju su radnje bile zatvorene, što je olakšalo provođenje vremena kod kuće i odmor. Ta rutina više ne postoji. Tehnologija je zamaglila granice između posla i dokolice, a to je dovelo do toga da nam je sada veoma teško da nađemo vremena za razonodu.
Strategije koje će vam pomoći da se opustite
Kada pokušavate da se opustite, rekla je dr Dattilo, prvo shvatite da opuštanje nije tako pasivna aktivnost kao što smo navikli da mislimo, a za neke to ne dolazi prirodno.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je nekim ljudima teško da se opuste je taj što je to zapravo veština koju treba redovno da vežbamo da bismo u potpunosti iskusili njene blagotvorne efekte, kaže dr Datilo. Naravno, to može pružiti odmor našem mozgu, ali prava svrha opuštanja jeste da smiri naš nervni sistem, ističe dr Datilo.
Relaksacija se suprotstavlja negativnim efektima stresa i vraća naš nervni sistem u homeostatsku ravnotežu, kaže ona. Opuštanje možete započeti uz pomoć vizualizacije, opuštanja mišića, masaže, tehnika disanja, meditacije, molitve i joge.
Kako da naučite da se pravilno opustite
- Postavite granice između posla i porodičnog života. Neka vam briga o sebi bude prioritet i naučite da upravljate njom svaki dan.
- Vežbajte metod opuštanja koji podrazumeva sedenje u udobnom položaju, zatvaranje očiju, namerno opuštanje svih mišića od glave do pete i sporo disanje 20 minuta. U početku ćete verovatno osećati malo teško ili prisilno, pa možda počnite sa 5 minuta i postepeno povećavajte.
- Usredsredite se na svoju listu obaveza da biste se podsetili šta ste već postigli. Razmišljanje o listi obaveza baca vas u budućnost, sprečavajući vas da ostanete u sadašnjem trenutku. Pravljenje liste obaveza će vam pomoći da obeležite završene zadatke i pomoći vam da se opustite. Gotova lista će vam pomoći da ostanete u prošlosti.
- Uradite meditaciju od 5 minuta. Istraživanja pokazuju da čak 5 minuta dubokog disanja, tišine i opuštanja može poboljšati mentalno i fizičko funkcionisanje, kaže dr Serani.
- Ako možete da posvetite više vremena meditaciji, razmislite o tome, na primer, pomoću aplikacije, ili se jednostavno odmorite, odspavajte ili uživajte u samoći.
BONUS VIDEO: