- Psoas, duboki mišić koji spaja donji deo kičme i butnu kost, često se naziva mišićem anksioznosti jer napetost može da se oseti u kuku, preponama i donjem delu leđa.
- Stres menja disanje, držanje i napetost mišića, pa se uz dugotrajnu napetost mogu javiti nelagodnost u kukovima i donjim leđima, ali to ne znači da je svaki bol posledica anksioznosti.
Kada pomislimo na stres i anksioznost, najčešće nam na pamet padaju ubrzan rad srca, nemir ili napetost u ramenima. Ipak, stres može da utiče i na način na koji dišemo, držimo telo i koristimo mišiće. Jedan od njih posebno privlači pažnju, pa ga neki nazivaju „mišićem anksioznosti“, reč je o psouasu, dubokom mišiću koji povezuje donji deo kičme sa butnom kosti.
Gde se nalazi mišić anksioznosti?
Veliki psous (psoas major) nalazi se duboko u telu, duž slabinskog dela kičme, i pruža se do gornjeg dela butne kosti. Zajedno sa ilijačnim mišićem učestvuje u savijanju kuka, na primer kada podižemo nogu, ali i u stabilizaciji donjeg dela kičme.
Zbog svog položaja, napetost u ovoj regiji može da se oseti kao nelagodnost duboko u kuku, preponama ili donjem delu leđa. Ipak, takav bol ne znači automatski da je problem upravo u ovom mišiću, jer može imati različite uzroke.
Zašto ga povezuju sa stresom i anksioznošću?
Kada mozak prepozna opasnost, telo aktivira reakciju na stres. Srce počinje brže da kuca, disanje se menja, a aktivnost mišića prilagođava se pripremi za odbranu ili bekstvo. Ovakva reakcija je prirodna i korisna kada postoji stvarna opasnost.
Problem može da nastane kada stres traje nedeljama ili mesecima. Telo tada može dugo da ostane u stanju pojačane budnosti, što utiče na disanje, držanje i napetost mišića.
Psoas se često naziva „mišićem anksioznosti“ upravo zbog ove povezanosti tela i psihičkog stanja. Ipak, važno je znati da to nije medicinski naziv i da ovaj mišić nije mesto na kojem se anksioznost skladišti. Na stres mogu da reaguju različiti mišići, a tegobe u predelu kuka ne moraju nužno biti posledica psihičke napetosti.
U galeriji ispod pogledajte koja pilates vežba podmlađuje!
Kakve veze ovaj mišić ima sa disanjem?
Psoas se nalazi u blizini dijafragme, glavnog mišića za disanje, a njihove fascije povezane su u složen sistem koji učestvuje u stabilizaciji trupa. Kada smo pod stresom, disanje često postaje brže i pliće, dok se telo teže opušta.
Zbog toga se kod nekih ljudi tokom stresnih perioda mogu javiti kombinacija mišićne napetosti, promenjenog disanja i osećaja nelagodnosti u predelu kukova ili donjih leđa. To, međutim, ne znači da je svaki bol u ovom području izazvan anksioznošću.
Kako opustiti mišiće i ublažiti napetost?
Rešenje nije uvek intenzivno istezanje ili snažan pritisak na psoas. Redovno kretanje, postepeno jačanje mišića trupa i kukova, kao i vežbe sporog, kontrolisanog disanja, mogu da pomognu u smanjenju napetosti i stresa.
Istraživanja ukazuju na to da sporo, dijafragmalno disanje kod nekih ljudi može da ublaži fiziološke i psihološke pokazatelje stresa i anksioznosti.
Ako je bol jak, uporan ili se pogoršava, važno je potražiti procenu zdravstvenog stručnjaka, umesto pretpostaviti da je uzrok stres ili napetost psoasa.
Stres nije samo ono što osećamo u mislima. On može da promeni način na koji dišemo, držimo telo i krećemo se. Zato je važno da obratimo pažnju na signale koje nam telo šalje, ali i da ne pripisujemo svaki bol anksioznosti bez odgovarajuće procene.
BONUS VIDEO: