PSIHOTERAPEUT ILI DUHOVNIK - ŠTA JE BOLJE ZA LEČENJE DUŠE: Stručnjak otkriva kako pronaći mir i rešenje problema!

U potrazi za mirom, smirenjem i rešenjem problema, deo ljudi će pre svoje poverenje ukazati psihoterapeutu, nego duhovniku, ali i obrnuto. Psihoterapeut i teolog Filip Stojković smatra da religija i psihologija mogu da tretiraju iste probleme kod čoveka, jer se prepliću, mada su njihovi putevi različiti.

Stojković napominje da religioznost kod klijenta na psihoterapiji, u zavisnosti od teme i osobe, može biti i povoljan i ometajući faktor.

"Povoljno je kada religija osobi daje određenu strukturu, opredeljenost, cilj, svrhu, smisao. Tada u psihoterapiji možemo da se posvetimo nekim konkretnijim problemima. Kada toga nema, onda psihoterapeut mora da se bavi i time, što je na primer slučaj kod tretiranja depresije", ističe gost emisije Među svetovima svet.

Međutim, religioznost može biti ometajuća kad kod čoveka postoji rigidniji sistem mišljenja i ponašanja, koji nije adaptibilan, funkcionalan i racionalan. Ako ga neko uverenje ili religija sputava da nešto promeni, onda to postaje neka vrsta bezizlaza, jer su fleksibilnost i prilagodljivost odlika emocionalnog i mentalnog zdravlja čoveka.

"Psihologija je nauka koja pristupa čoveku iz pozicije onoga što on jeste i što bi trebalo da postane u okviru potencijala koje ima. Kada govorimo o religiji, tradicionalnoj pre svega, ona čoveka ne posmatra samo kroz prirodnu datost, već i kroz ono što bi bila njegova perspektiva do koje treba nekako da stigne ili da se ka njoj zaputi, a nije mu svojsvetna prirodi, već je nadilazi", navodi Filip Stojković, uz napomenu da religija posmatra čoveka u širem, ali mističnijem kontekstu.

"Čovek je samim svojim postojanjem religiozan, Homo Religiosus, kome je potrebno da veruje. Nekada to nije neko religiozno verovanje, sistematizacije kulta i određenog božanstva. Osoba mora da veruje, ako ni na koji drugi način, onda makar mora da ima poverenja u druge ljude, u sebe i svoje kapacitete, zakone prirode, kosmičku ravnotežu. Vera je naše stremljenje da se prepustimo i da ne držimo sve konce u rukama, što nama nekad teže ide", smatra Stojković.

Duhovnost se, u tom smislu, može posmatrati kao širi pojam od pojma religioznosti, koji predstavlja stremljenje nečemu što je iznad nas i individualna je, dok relgioznost podrazumeva kolektivitet.

Na pitanje kako se u čoveku bore religioznost i racionalnost koja odbacuje dogmu, Stojković odgovara da ne bi bilo dobro da su te dve stvari potpuno sukobljene.

"Ne treba zaboraviti da je i emocija u suštini kognitivna funkcija, isto kao um i racio, ali je malo drugačija od nje – saznajna je. To je ona situacija kada ne pokušavamo da dođemo do nekih odgovora čitajući, istražujući, već se zagledamo ka sebi, ka unutra gde pokušavamo da nađemo odgovor. To je emotivni segment nas, koji je kognitivan. On nije iracionalan, samo je drugačija dimenzija našeg funkcionisanja", zaključuje psihoterapeut i teolog Filip Stojković.

Izvor: Sensa/Rts - Autor: Milica Đilas