Pravoslavni vernici 27. oktobra proslavljaju praznik posvećen SvetojPetki, svetiteljki za koju veruju da je zaštitnica žena. Praznik se naziva Prepodobna mati Parskeva, a poštuje se vekovima, još od naših predaka. Svetu Petku poštuju i slave i neki narodi koji ne pripadaju hrišćanskoj veri.

Krajem 10. i početkom 11. veka, pre podele hrišćanstva, živela je Sveta Petka, rođena u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Na ikonama je predstavljena u monaškoj odeći sa krstom u ruci i grančicom mirte.

Nakon smrti roditelja, Sveta Petka se povukla u pustinju, provela godine u isposništvu, a prema svetim knjigama, javio joj se anđeo i usmerio je da širi hrišćanstvo, pa se zbog toga i vratila u Epivat gde je nastavila da živi još dve godine u neprestanom postu i molitvi.

Vernici joj se obraćaju molitvama za zdravlje, zaštitu od nevolja i olakšanje pri životnim teškoćama. Svetoj Petki se posebno mole žene jer se smatra njihovom zaštitnicom i čuvarom ženskih srca. Vernici smatraju da je svetiteljka proslavljena zbog svojih čuda, a njene mošti se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašiju.

Za praznik Svete Petke vezuju se mnogi običaji i verovanja, a jedno od njih je verovanje da se svetiteljka sa razlogom javlja u snu. Veruje se da se Sveta Petka vernicima prikazuje u snu kao žena u crnom plaštu sa krstom i obično dolazi kako bi ljude utešila i donela im lepe vesti, dok ponekad san ukazuje da je potrebno da se menjamo nabolje i promenimo neke loše navike.

Prema starom običaju na praznik Svete Petke se ne rade teški fizički poslovi, ne samo zbog odmora, već kako bi vernici imali vremena za molitvu i duhovni razvoj na ovaj dan. Postoji više izvora osvećene i lekovite vode koji se vezuju za Svetu Petku, a jedan od njih je u Kapeli Svete Petke na Kalemegdanu. Takođe, mnogi vernici na ovaj dan idu na hodočasnička putovanja i posećuju hramove posvećene Svetoj mati Paraskevi.

Na praznik se vernici mole Svetoj Petki za zdravlje, ljubav, svoju porodicu i mir u duši. Mnogi u Srbiji 27. oktobra proslavljaju Svetu Petku kao krsnu slavu, uz običaje kao što su kolač, žito, vino i paljenje tamjana u kući.

Izvor: Sensa