Prvoslavni vernici 9. decembra proslavljaju praznik posvećen prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Još od ranog detinjstva izabrao je podvižnički način života. Uvek je težio molitvi, miru i samoći. Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji.
U želji da se osami, prema predanju Sveti Alimpije se nastanio na jendom grčkom groblju kojem ljudi nisu prilazili zbog stare legene da na njemu ima negativnih sila. Alimpije je na ovom groblju pronašao stub na kojem se nastanio i na njemu je proveo veći deo života, u postu i molitvi, bez obzira na vrućinu ili hladnoću. Zbog toga je dobio naziv Sveti Alimpije Stolpnik.
Zbog njegove snažne volje, istrajnosti i vere, ljudi su počeli da mu prilaze, poštuju ga i traže od njega poruke utehe, vere, mudrosti, isceljenja i ljubavi. Oko stuba na kojem se Sveti Alimpije podvizivao podignuta su dva manastira, jedan muški, a drugi ženski. Po predanju, Alimpije je živeo 120 godina, a od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiruna Svetoj Gori.
Sveti Alimpije se na ikonama i freskama predstalja u pustinjačkom odelu kao asketa koji sedi na stolpu. Pored Svetog Alimpija, postoje još dva velika stolpnika - Sveti Simeon i Danilo.
Nekada se verovalo, osebno u seoskim sredinama, da je Sveti Alimpije zaštitnik stoke. Pa se za ovaj praznik vezuje stari običaj da na ovaj dan ne treba jesti meso. Takođe, praznik pada tokom Božićnog posta, pa mnogi vernici poste ovaj praznik, a jedan od najvažnijih običlaja svakako je molitva. Neke porodice u Srbiji na ovaj dan obeležavaju krsnu slavu.
Izvor: Sensa