ANĐELKA IZ BEOGRADA - KAKO SAM SE OSLOBODILA NEGATIVNIH MISLI: Ova divna aktivnost može i vama pomoći da živite srećnije

Brojna psihološka istraživanja potvrđuju da fizička aktivnost ima pozitivan uticaj ne samo po fizičko zdravlje, već i na emotivno i psihičko stanje čoveka, a i odličan je saveznik u borbi protiv stresa. Jednako sa aktivnim načinom života, kućni ljubimac može biti melem za vašu dušu i neiscrpan izvor ljubavi i inspiracije, a vlasnici pasa znaju koliko mira i radosti im donosi društvo psa.

Kako bi svoje iskustvo trčanja sa psom podelila sa drugima, Anđelka je pokrenula sajt pod nazivom trcanjesapsom.rs na kojem je okupila tim stručnjaka, ali ima i misiju da podeli svoja iskustva, napredak i lični rast, ali i okupi ljude koji žele da trče sa psom i čuje i njihovo mišljenje. Razmena iskustava trkača sa kućnim ljubimcima sjajna je ideja da se u ovom užurbanom vremenu vratimo pravim i zdravim vrednostima, ali učinimo nešto novo i sjajno za sebe i svoje kućne ljubimce.

Razgovarali smo sa Anđelkom i otkrili koje dobrobiti donosi trčanje sa psom, u čemu pomaže i kako trčati sa psom na bezbedan način.

1. Koje sve dobrobiti po mentalno i psihičko zdravlje ima trčanje sa psom?

Višestruki su benefiti trčanja sa psom. Kada govorimo o mentalnom zdravlju, trčanje sa psom traži disciplinu, upornost, psihičku spremnost da se bavimo sobom i još jednim živim bićem koje zavisi od nas. To u početku nije lako, to je odluka čoveka da pobedi sebe i stavi fizičku aktivnost u prvi plan. Da se uprkost teškoći istraje, jer se time unapređuje stil života i psihičko zdravlje. Malo je onih koji mogu da budu sami sa sobom i da im je lepo. Trčanje je individualni sport. Kako kaže moj psiholog Radmila Grujičić, trkači važe za introvertne ljude koji nemaju problem sa tim da budu sami sa sobom i u svojim mislima. Često nam je to i ventil i vreme za sređivanje utisaka dana. Kakve misli dolaze dok se trči zavisi od slučaja do slučaja. Ljudi su danas generalno mnogo ređe sami sa sobom i mnogo manje se bave introspekcijom, pa treba svaku mogućnost za to koristiti. Trkači imaju više vremena da se bave sobom i nakon treninga dođu kući zadovoljniji. Kada na sve to dodamo da nam društvo pravi pas, osećaj zadovoljstva nakon svakog pretrčanog kilometra je neprocenjiv, jer onda ležemo i budimo se srećniji, znate da ste nešto dobro uradili za sebe i svog četvoronožnog drugara.

2. Kako si došla na ideju da počneš da trčiš sa Mokom?

Na prvu bih rekla lako i jednostavno, ali kada se vratim unazad četiri godine, sa ove distance shvatam da je to bio i te kako složen, ozbiljan i ne tako jednostavan proces koji i dalje traje. Spojila sam lepo i korisno. S jedne strane mojoj psihi i raznim negativnim mislima koje su šetale po glavi, bio je neophodan sport, fizička aktivnost, sa druge strane dobila sam Moka, lagota romanjola od roditelja i Jelene, sestre, rasu koja spada u grupu radnih pasa s posebnom aktivnom energijom. Kada smo počeli Moko i ja da živimo zajedno, ja sam uveliko trčala sama, shvatila sam da je korisno i praktično za oboje da počnemo da trčimo zajedno. Sve kreće od tog entuzijazma. "Hoces sa mnom danas Moko, aj da probamo?" i evo nas već četvrtu godinu pretrčamo zajedničke kilometre. Manje je sam u  kući, troši energiiju na njemu najprirodniji način, dodatno se povezujemo i stvaramo cvršću vezu. To je bio prirodan klik. Nisam želela da bude sam dok ja treniram, a opet i uz sve naše duge šetnje opet je bio pun energije dok nam trčanje nije postala navika. Taj naš put trkački i dalje traje i svašta smo na njemu oboje naučili, rekla bih. S obzirom na to da u trenutku kad sam ja Moka uvodila u trening, nije postojalo ništa pod internet nebom što bi nas pripremilo, pomoglo i olakšalo početak koji je uvek izazovan i ume i te kako da nam testira želju, živce, istrajnost, odlučila sam da tu nešto promenim. Zapisivala sam naše treninge, proces i poželela "jednog dana" da prenesem to na ljude koji bi takođe trčali sa psom. Trkače sa psima viđamo sve češće, primećujem u hodu da se mnogi „muče“ i mi smo tu da im put skratimo i otkrijemo prečice uvođenja psa u trening i olakšamo proces. Tako sam spontano uplovila u nešto što sada, četiri godine kasnije, nosi naziv Trčanje sa psom i okuplja istomišljenike. Drago mi je da je sada govorimo na ovu temu, jer je ovo prvi sveobuhvatni sajt, zajednica trkača sa psima na našim prostorima, pristupamo temi iz više uglova.