Ljubav je mnogima najdragocenija stvar u životu i mnogi teže da im srce bude ispunjeno romantičnim varnicama. Ipak, strah od usamljenosti može biti jako negativan, jer se možemo prepustiti odnosima koji su toksični, samo da ne bismo bili sami. Ukoliko ste nekad doživeli razočaranje u ljubavnoj vezi, znate koliko takvo iskustvo može da bude bolno, ali za mnoge kasnije postane i lekovito. Svaka prepreka ili izazov sa kojom se suočimo u životu sa sobom nosi i važnu lekciju koja nam kasnije može "raskrčiti" puteve života.

Baš jednu takvu priču pronašli smo na jednom forumu, a ona daje odgovor na pitanje - Šta sam naučila voleći osobu koja me nikada nije volela?

"Prvi put sam ga srela pre pet godina. To je bio čovek koji će, kako sam iskreno verovala, postati prava ljubav mog života. Upoznala sam momka koji je umeo da pronađe put da zaobiđe sve moje emocionalne barijere, koji je umeo da prodre u dušu na način na koji niko pre njega nije mogao. Uspela sam da stvorim vezu kakvu nikada ranije nisam osetila ni sa kim, i to je bilo divno.

On je za mene postao neko ko je uspeo da nađe način da me ubedi da se potpuno otvorim - toliko da sam se čak i malo uplašila... A ipak sam osećala da je to ispravno, da je potrebno. Emotivno sam bila potpuno gola pred njim. Između njega i moje gole duše nije bilo ničega.

Umeo je da probudi nešto u mom životu za šta nisam ni znao da postoji. I kada je to uradio, učinilo mi se kao da je u meni odjednom zasijalo sićušno, ali jako Sunce. Činilo se kao da me je toplina zagrejala celu. Činilo se kao da sam puštena iz kaveza u kome sam bila sve ovo vreme, a da to nisam ni znala.

Sve ovo vreme živela sam priču o neverovatnoj i divnoj ljubavi, ljubavi koju sam toliko želela celog života. Ali ispostavilo se da uopšte nije sve tako. U stvari, živela sam u neverovatno ubedljivoj laži koja je sasvim ličila na ono za čim sam žudela. Živela sam u svetu svojih snova i marljivo zatvarala oči pred istinom.

Zaljubila sam se u čoveka koji me jednostavno nije voleo. Moja ljubav je daleko prevazišla granice i granice koje on jednostavno nije mogao da pređe – a i da je mogao, nije bilo sa mnom. I to je bila jedna od najbolnijih spoznaja. Saznanje da me nikada ne bi mogao voleti me je neverovatno duboko povredilo.

Međutim, iako je sve krenulo naopako, ne mogu poreći značaj ovog perioda mog života. Ovaj čovek, u koga sam se neuzvraćeno zaljubila, pokazao se kao velika greška. Ali to je takođe postala važna životna lekcija. On je bio čovek koji me je naučio koliko je važno uvek biti iskren prema sebi.

Gledajući unazad, mapa naše veze bila je posuta zastavama upozorenja i zvonima za uzbunu koja su ukazivala da nešto nije u redu u ovoj vezi, ali ja sam odbijala da obrati pažnju na njih. Nažalost, nisam biolaveran sebi u odnosu sa njim. Jednostavno sam ignorisala sve znakove predstojeće katastrofe. Stalno sam lagala samu sebe. Svu snagu i energiju usmeravala sam na stvaranje iluzorne slike sveta, jer sam duboko u sebi znala da mi se neće svideti ono što tamo vidim ako pogledam našu vezu bez ružičastih naočara.

Sećam se svih onih trenutaka kada sam toliko želela da mi kaže da me voli, voli stvarno. O tome kako je ludo žudela za tom strašću i ljubavlju koju je uvek bila spremna da mu podari. Dugo sam odbijala da se pomirim sa ovom gorkom istinom... Zato me je tako bolelo kada sam to uradila.

On je bio čovek koji me je naučio da na ovom svetu ima mnogo stvari i ljudi koji nisu vredni našeg vremena ili pažnje. Bez obzira koliko želimo da se zalepimo za nekoga, ako ta osoba jednostavno nije prava za nas, ne možemo ništa da uradimo povodom toga.

Bila sam naivna. I tek sada shvatam da ponekad sretnemo ljude koji jednostavno nisu vredni našeg vremena. Ljudi koji ne zaslužuju ljubav koju možemo da im pružimo. A ako je pored vas takva osoba, bežite i ne osvrćite se.

Izvor: Sensa