Znam da nismo uspeli, ali sam ti zahvalna. Zahvalna na lepim trenucima, na emocijama koje si pokazao, na svakom trenutku koji smo proveli zajedno. Zahvalna što si bio tu, kao podrška, kao prijatelj, kao ljubav. A najviše sam ti zahvalna na lekcijama koje sam u ovom odnosu naučila i koje će mi značiti za ceo život.
Sada shvatam da, uprkos tome koliko smo bili srećni, nije nam bilo suđeno da ostanemo zajedno. Bili smo privremeni partneri. Ali uprkos tome, učili smo jedno od drugog. Na kraju samo naučili kako zalečiti slomljeno srce i znati kada je kraj najbolji izbor.
Nisam želela da se odreknem našeg udobnog malog sveta, sveta koji smo ti i ja delili, ali on je na kraju postao "zona komfora" iz koje smo morali izaći da bismo ponovo postači svoji. Nisam želela da odustanem od prilika za koje sam mislila da imamo, a zapravo smo ih sve iskoristili, do poslednje.
Na početku nisam mogla logično da razmišljam kada se zapalila vatra ljubavi u mom srcu. Moje ružičaste naočare otežavale su razumevanje da nismo par. Nisam mogla da prihvatim razum koji mi saopštava istinu. Nisam želeo da se suočim sa istinom. Nisam hteo da se oprostim od sreće koju si doneo u moj život. Mislio sam da ako nam je tako dobro zajedno, onda će ovo trajati zauvek.
Ali nisam razmišljala kako bi moglo biti drugačije. Nisam mislila da ću, ako se oprostim od nečeg dobrog, naći nešto bolje. Nisam razumela da mi nešto nedostaje u životu, nešto veoma važno. Naučila sam da nije dovoljno samo voleti. Ako je to prava ljubav, ne zaljubljuješ se samo u osobu, već se zaljubljuješ i u sebe. Zaljubljujete se u onoga ko vam je pomogao da postanete najbolja verzija svog bića.
Nisam htela da pustim onog ko me je usrećio, naterao da ponovo zavolim život. Ali zaboravila sam da mogu i sama da budem srećna. Zaboravila sam da ponekad moramo da se oprostimo od nečeg dobrog i da strpljivo čekamo nešto bolje. Pratila sam svoja osećanja i intuciiju, ali nisam sledila svoje srce. Kad sam bila s tobom, postajala sam sve dalja od same sebe. Odjednom sam se promenila, pokušavajući da postanem osoba za koju sam mislila da bi ti se dopala.
Još uvek te volim, volim naše jake emotivne zagrljaje, duge razgovore, iskrena priznanja. Još uvek pamtim tvoj miris, uzbuđenje i energiju. I dalje mi nedostaju ti trenuci i sećam se svake sitnice. I iako naša veza nije dugo trajala, za mene je bila od velike važnosti. Promenio si moj život i još uvek utičeš na njega. Sada znam šta treba da budem sa nekim ko mi pomaže da postanem još jača, sa nekim ko me čini slobodnijom, neko ko me motiviše da prihvatim sebe takvu kakva jesam.
Sada znam da treba da se zaljubim u osobu koja će mi dozvoliti da se zaljubim u sebe.
Izvor: Sensa