Zastavši na tren, razvićemo osećaj da jednostavno bivajući prisutni – on the spot... naš život počinje da ima smisla... štaviše, da počinje da biva zanimljivo čudesan. Tada shvatamo da smo sposobni da sedimo uspravno i ponosno kao kralj ili kraljica na tronu. Uzvišenost situacije pokazuje nam da dostojanstvo dolazi od jednostavnosti i sposobnosti mirovanja.

Postoji priča o Anandi, Budinom ličnom slugi koji je želeo da se podvrgne dugom postu. Kako je vreme prolazilo, Ananda je bivao sve slabiji i slabiji i u jednom trenutku više nije mogao čak ni da sedi i meditira.

Konačno, Buda mu se obratio: „Ananda, ako nema hrane, nema ni tela. Ako nema tela, nema ni Darme. Ako nema Darme, nema ni prosvetljenja. Zato uzmi i jedi, Ananda.“

Često zaboravljamo svoje telo i uzimamo ga zdravo za gotovo, dok nam u jurnjavi prolaze dani, godine i sam život. Jurimo za svojim željama, snovima. Borimo se za bolje, a retko kada zastanemo i pomislimo da iskustva koja nam donosi život imamo upravo zato što imamo telo.

Tako, s jedne strane, imamo ljude koji negiraju telo, a s druge, one koji su totalno zaokupljeni telom, ili bolje reći, svojim idejama o telu, te provode vreme fokusirani na svoj izgled i „zdravlje“, a u stvari na taj način izbegavaju istinu o prolaznosti tela.

Ako posmatramo svoje živote, videćemo da sve ima početak, sredinu i kraj. Tako i telo ima svoja godišnja doba koja treba poštovati da bismo živeli dostojanstven ljudski život. Samo sada ga imamo, naše je... puno životne energije i sile koja nam je data da je koristimo. Kako, to je već na svakome od nas da otkrije i ponese odgovornost.

Meditacijom učimo da uskladimo um i telo i da razvijamo sposobnost da budemo prisutni ovde i sada kako bismo mogli da iskusimo život u svoj njegovoj punoći.

Tradicionalno imamo četiri vrste svesnosti koje treniramo u tom procesu: svesnost tela, svesnost života, svesnost napora koji ulažemo u trening i svesnost uma.

Interesantno, svesnost tela prva se izučava. Za početak, postoji problem u tome šta mi razumemo pod „telom“. Telo s kojim uglavnom komuniciramo poznato je kao „telo-um“ ili psihosomatsko telo. Ono je uveliko bazirano na našim projekcijama i konceptima. Ovo „telo-um“ stoji u kontrastu naspram iskustva tela probuđene osobe, koje bismo mogli nazvati „telo-telo“.

Mi imamo očekivanja od postojanja svog tela, stoga ga moramo hraniti, zabavljati, negovati, obavljati čitav niz radnji da bismo ga održali... naravno, onako kako mi mislimo da treba.

Međutim, kroz trening ove vrste svesnosti možda dođemo do saznanja da naše telo, na naše veliko iznenađenje, postoji i može da vodi računa o sebi. Da možemo da opustimo grč kontrole, usporimo u svojoj ludoj trci i istinski se zainteresujemo za svoje telo, počnemo da osluškujemo i komuniciramo i mirimo realnost tela sa realnošću uma, želja, misli.PageBreak

Razumevanje tela kroz meditaciju
Shutterstock razumevanje_tela_kroz_meditaciju_3

Tiha meditacija u sedećem položaju

Kao ljudska bića imamo telo i um, što nam omogućava da podignemo svoju egzistenciju na viši nivo i da se susretnemo sa svetom oko sebe. Mi ne znamo koliko dugo ćemo živeti, pa zašto onda, kada već živimo, ne iskoristimo to... ili još bolje, zašto prvo ne počnemo da cenimo njegovu vrednost kao i dragocenost svog uma i tela?

Disciplina kroz koju možemo razviti blagost prema sebi i osećaj dragocenosti života jeste meditacija u sedećem položaju.

Ovde meditaciju vidimo kao veoma jednostavan akt usklađivanja uma i tela. Sednemo, ispravimo kičmu, postanemo svesni zemlje ispod sebe... To je ključna tačka kada pričamo o telu: osećaj zemlje pod nama i povezanost s njom.

Iz toga će se razviti prirodna elegancija i stabilnost, kao i osnova da treniramo um i otkrijemo ko smo i šta smo. Jednostavno, sedimo...

Meditacija je uveliko povezana s pokušajem da budemo i ostanemo istinska ljudska bića.

Svesnost tela povezana je sa zemljom. Stoga je i naš odnos prema telu isti kao onaj koji imamo prema zemlji. Shvatajući telo, automatski ćemo imati i odgovarajući odnos prema okruženju u kom živimo.