Mnogi povezuju meditaciju sa opuštanjem, i to je tačno. ova tehnika pomaže da se opustite, smirite, da odbacite negativne misli. Međutim, malo ko zna da meditacija može podmladiti mozak - i to za 25 godina.
Sara Lazar, neuranoaučnica iz Masačusetsa sasvim slučajno je počela da ispituje uticaj meditacija na mozak. Povredila se dok je trenirala za Bostonski maraton i onda hje počela da se bavi jogom. Smatrala je da je joga samo istezanje, a onda je primetila kako je opuštenija, koliko lakše pristupa svakoj stresnoj i teškoj situaciji.
Počela je kroz literaturu da saznaje da meditacija, koja je često i sastavni deo joge, pozitivno utiče na smanjenje anksioznosti, depresije u borbi protiv nesanice. Onda je započela svoje istraživannje nau oblasti neuronauke, kako bi ustanovila kako zapravo meditacija deluje na mozak.
U svojoj prvoj studiji, Sara se fokusirala na one koji su meditirali mnogo godina zaredom (7 do 9 godina iskustva). Rezultati su pokazali da ljudi koji praktikuju meditaciju doživljavaju zadebljanje sloja sive materije u određenim delovima mozga, uključujući slušne i senzorne oblasti. Meditacija podstiče osobu da uspori, fokusira se na sadašnji trenutak i fizičke senzacije poput disanja i zvukova koji ga okružuju.
Sara je utvrdila da meditacija utiče i na sivu materiju u drugom delu mozga odgovornom za donošenje odluka i pamćenje, naime, u frontalnom režnju. Zaista, dok većina ljudi primećuje pogoršanje funkcije mozga kako stare, mozgovi pedesetogodišnjih pristalica meditacije koji su učestvovali u ovom istraživanju imali su iste parametre kao 25-godišnjaci.
Kako bi potvrdila dobijene rezultate, Sara je organizaovala ispitivanje na ljudima koji ne meditiraju. Eksperiment je trajao oko 8 nedelja, a za to vreme stanje mozga učesnika se poboljšalo. Došlo je do određenog zadebljanja u različitim delovima njihovog mozga, uključujući levu stranu hipokampusa (odgovornu za učenje, pamćenje i emocionalnu regulaciju), temporoparietalni ganglion (odgovoran za empatiju i sposobnost da se percipiraju različite tačke gledišta), kao i kao i deo mozga koji se zove pons Varolii (on proizvodi regulatorne neurotransmitere). Došlo je i do smanjenja amigdale, koja je odgovorna za strah, anksioznost i agresiju, a samim tim i na smanjenje stresa.
Istraživanje je pokazalo da je dovoljno provesti oko 15 do 20 minuta dnevno u meditaciji kako bi s eova tehnika povoljno odrazila na stanje mozga i podmladila ga. Koliko vremena treba provesti u meditiranju, zavisi od osobe do osobe, njenog psihofizičkog stanja, fokusa tokom meditiranja. Ali, za početak je potrebno 15 minuta dnevno probati kako vam meditaija prija, a onda postempeno možete pojačavati.
Izvor: Sensa