Jednog dana se usred sela pojavio mladić koji je tvrdio da ima najlepše srce u celoj dolini. Oko njega se okupila velika gomila ljudi i svi su se složili da je njegovo srce zaista savršeno i lepo. Na njemu nije bilo ni jedne ogrebotine ili rane – rekli su da je to najlepše srce koje su ikada videli.

Mladić je bio veoma ponosan na ovo i narednih dana se nekoliko puta hvalio svojim lepim srcem. Jednog dana, međutim, priđe mu jedan starac iz gomile i upita ga: "Zašto tvoje srce nije tako lepo kao moje?"

Za trenutak su svi zastali i skrenuli pažnju na starca i njegovo srce. Žarko je bljesnuo, ali je bio pun ožiljaka i drugih umetnutih komada - nisu dobro pristajali i uglovi su im bili izlizani. Na nekim mestima su nedostajali čak i komadići srca.

Ljudi su ga začuđeno gledali i mislili: "Kako može da kaže da mu je srce najlepše?"

Mladić se nasmeši starcu i reče: "Mora da se šališ? Kako možeš da porediš svoje srce, koje je puno ožiljaka i nesavršenosti, sa mojim, koje je bez ikakve ogrebotine?!"

"Istina je", odgovorio je starac, "Tvoje srce možda izgleda savršeno, ali ja ga ne bih menjao ni za šta na svetu".

"Vidi", rekao je, približavajući mu se. "Svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoju ljubav. Otkinem parče od srca i poklonim. Često dobijem deo drugog srca i onda popunim taj prazan prostor. Ali delovi nisu potpuno isti. Istina je da moje srce možda deluje pohabano, ali to me podseća na ljubav koja je prisutna u mom životu."

"Ponekad dam deo svog srca, a druga osoba mi ne da deo svog srca zauzvrat – i zato nastaju ove prazne rupe. Davanje ljubavi je rizik, i iako ove rupe u mom srcu bole, one ostaju otvorene. Podsećaju me da i ja volim ove ljude i nadam se da će se jednog dana vratiti ili ostaviti otvorene za druge lepe stvari u životu."

"Vidiš li sada šta je prava lepota?" reče starac.

Mladić je stajao nepomično dok su mu suze počele da se kotrljaju niz obraze. Prišao je čoveku, zgrabio svoje savršeno srce i istrgao komad iz njega. Prineo je starcu drhtavih ruku. Ovaj je prihvatio njegovu ponudu i stavio je deo njegovog srca u svoje srce. Zatim je uzeo deo njegovog srca i stavio ga u ranu koja je nastala u srcu mladića. Nije se savršeno uklapalo i delovalo je oštećeno, zakrpljeno.

Mladić je ponovo pogledao svoje srce; više nije bilo savršeno, već mnogo lepše nego ranije, jer je starčeva ljubav sada tekla i kroz njegovo srce.

Izvor: Sensa.si