PRAVO PRIJATELJSTVO NE TRAŽI OBJAŠNJENJA: Saznajte ko su vaši životni saputnici i mirne luke u olujnim noćima

Većina nas ima prijatelje ili bar jednog prijatelja – nekoga s kim volimo da provodimo vreme, na koga možemo da se oslonimo u trenucima potrebe i ko nas poznaje bolje od drugih. Prijatelj je kao poklon koji poklanjamo samom sebi. Dok je porodica izuzetno važna, prijatelji su drugačija vrsta podrške koju sami biramo. Kao što izreka kaže − prijatelje biramo, a rodbinu dobijamo. Mudrim izborom i dugogodišnjim negovanjem prijateljstva život će nam biti zdraviji, srećniji, ispunjeniji, inspirativniji. I sami ste sigurno primetili da se tokom života prijateljski odnosi menjaju.

Prva kategorija ljudi nešto od nas želi ili se družimo zbog obostrane koristi, drugom vrstom prijatelja najčešće smo okruženi u adolescentskom dobu − to su oni koji nas traže samo da bismo delili trenutke zabave. U oba slučaja, čim nekome zatreba iskrena podrška ili kad se pojavi problem, takvo prijateljstvo nestaje kao pahulja snega na jutarnjem suncu.

Poslednja vrsta atribuira se kao savršeno prijateljstvo, zasnovano na međusobnom podsticanju, savezništvu u trenucima suza i smeha i ravnopravnom partnerstvu. U srži takvog prijateljstva je činjenica da prijatelji jedno drugom žele samo ono najbolje.

Kakvog prijatelja imate pored sebe?

Po čemu se razlikuju ti odnosi, tj. koja je definicija „pravih”, intimnih prijateljskih odnosa? Psihoterapeutkinja Mirta Fraisman Čobanov prijateljstvo definiše kao odnos dvoje ljudi koji se bazira na međusobnom uvažavanju, prihvatanju, brizi, podršci, čak i ljubavi. Prof. dr sc. Mirjana Krizmanić u svojoj knjizi U ljubavi i bez nje piše da prijateljski odnos uključuje uzajamno razumevanje, privrženost i poštovanje, kao i spremnost da se prijatelju priskoči u pomoć i pruži emocionalna podrška.

Ukoliko još uvek niste sigurni kakvog prijatelja imate uz sebe, da biste na vreme otkrili ko vam je pravi prijatelj, a ko nosi masku prijatelja, motivacioni govornik Kenan Crnkić u svojoj knjizi Nadživjeti život predlaže da osobu koju smatrate prijateljem testirate po narodnoj poslovici Na muci se poznaju junaci. Crnkić je, kaže, tu lekciju naučio od jednog mentora koji mu je savetovao: „Bogu veruj, ljude proveravaj, Kenane!” Kako se ne bismo razočarali u ljude koje smatramo svojim saveznicima, Crnkić savetuje da ne čekamo nepriliku kako bismo saznali ko su nam stvarni prijatelji.

Ako naš prijatelj kojim slučajem padne na tom „testu” ili iz bilo kog drugog razloga ode trajno iz našeg života, psihološkinja Tanja Prekodravac savetuje da treba smireno krenuti dalje, jer i to je, takođe, deo života: „Nekad je kapacitet prijateljstva potrošen, neka prijateljstva prerastemo, nekad smo ostavljeni, nekad iznevereni... Ali budimo zahvalni na tome kako je prijateljstvo koje je završilo uticalo na nas, jer smo, zahvaljujući i tome, postali ovakvi kakvi jesmo. I budimo spremni i otvoreni za ulazak novih prijatelja u naš život.”

Na sreću, ne gase se sva prijateljstva. Neka opstaju celog života jer se prijatelji pokažu kao svetionici u mračnim noćima. Ipak, događa se da ih zanemarimo, ne uzvraćamo im jednakom merom, žalimo se da nam oduzimaju previše vremena ili nas emotivno iscrpljuju, a očekujemo da uvek budu uz nas.

Spontana podrška

Iako prijateljstvo, ako izostanu redovni susreti i javljanja, za razliku od ljubavne veze, ne traži izvinjenja i objašnjenja, to ne znači da prijatelje možemo zanemarivati, upozorava prof. dr sc. Krizmanić. U knjizi U ljubavi i bez nje ističe da pravo prijateljstvo ne treba nikakvo posebno „održavanje” jer zbog emocionalne povezanosti koja postoji, spontano želimo da znamo kako je naš prijatelj, šta se događa u njegovom životu i kako se s tim nosi. „Nasuprot tome, ako nam naši ‘prijatelji’ padaju na pamet samo kada nam zatreba, zapravo se i ne radi o prijateljstvu, već o poznanicima koje smo svrstali u određena područja u kojima nam mogu biti od koristi”, objašnjava psihološkinja.

U svojoj knjizi ističe kako je pogrešno reći da na prijateljstvu treba raditi. Potrebno ga je, objašnjava, negovati. Prema njenom mišljenju, negovati odnos je isto što i negovati životnu radost, tj. radovati se onome što volimo i onome koga volimo, svemu i svakome ko nam omogućuje i ulepšava život. To znači da ne smemo da se naviknemo na ljude koji nam ulepšavaju život i da ih uzimamo zdravo za gotovo. „Na prijateljstvu treba ‘raditi’ samo onda kad se ono održava sasvim racionalno, bilo zbog zajednički provedenih godina ili nekih posebnih doživljaja, zbog nekog osećaja zahvalnosti ili obaveze, radi eventualne buduće koristi ili samo nelagode zbog privođenja prijateljstva kraju. Pravo prijateljstvo ne zahteva nikakav ‘rad’, ali traži obzirno i uljudno ophođenje, nastojanje da prijatelja ni nehotice ne povredimo”, zaključuje psihološkinja.

Izvor: Sensa/Sensa.hr