Davanje i primanje

Grubo bismo mogli da podelimo ljude na one koji su primarno sebični i one koji su primarno altruistični. Prvi grade doživljaj sebe i vlastite vrednosti na temelju dobijanja ili zadržavanja za sebe, a drugi grade doživljaj sebe i vlastite vrednosti na temelju davanja ili pružanja drugima. I jedno i drugo, ako je previše centrirano oko „ja“ ili ako je previše centrirano oko „ti“, stvara probleme. Prvi se (iz straha od odbijanja, nerazumevanja, obezvređivanja, osuđivanja i sl.) teško otvaraju za davanje, a drugi se (zbog sličnih razloga – strah od povređivanja, gubitka kontrole i sl.) teško otvaraju za primanje. Prve zaokuplja način razmišljanja: „Ako dam, ako izložim osecanja, šta će osoba iznutra učiniti s tim?“, a druge način razmišljanja: „Ako primim, ako dozvolim da neko uđe u moj svet, šta će mi se to iznutra desiti?“

Kad je spoljašnja dinamika davanja i primanja narušena, kad smo previše usmereni na „ja“ ili na „ti“, to je znak da je narušen i odnos prema samome sebi. Dinamika davanja i primanja postoji i na unutrašnjem nivou. Oni koji nisu u stanju da daju skloni su preteranom udovoljavaju samima sebi, što dovodi do kratkotrajnog zadovoljstva, ali ih dugorocno ne može usrećiti. Oni koji nisu u stanju da prime, skloni su preteranom angažovanju oko drugih, zbog čega se često osećaju razočarani jer u tom davanju osećaju da „gube sebe“. Takav gubitak, dugoročno gledano, takođe nikome nije od koristi. Onaj deo sebe koji biva napušten (npr. žena koja odustaje od svojih ambicija i počinje da živi život svog supruga ili majka koja zaboravlja na svoje potrebe radi dece) kad-tad počinje da nam nedostaje. A onome ko je taj deo dobio (iako ga možda uopšte nije ni tražio ni hteo) kad-tad će postati smetnja. Preterano angažovanje oko „ti“ jeste vrsta bega od sebe i suočavanja sa svojim osećajima, a kruto centriranje oko „ja“ vrsta bega od drugoga i suočavanje s onim kako se on ili ona pored nas oseća. Veliko Ti zanemaruje svoje želje i potrebe, a veliko Ja želje i potrebe druge osobe.