Dugo sam mislila da čovek posle šezdesete samo polako usporava. Da se tada više ne počinje ispočetka, ne menjaju navike i ne traži nešto novo. Tako sam gledala i na svoju babu Ružu, sve dok jednog dana nisam shvatila koliko sam pogrešila.
Baba Ruža je tek nakon šezdesete počela da živi drugačije. Imala je 62 godine kada joj je umrla sestra i taj gubitak ju je potpuno potresao. Tada je, kako mi je kasnije pričala, prvi put ozbiljno pomislila: „Život može da prođe, a da čovek ni ne stigne da ga živi onako kako želi.“
I odlučila je da nešto promeni.
„Celog života sam brinula o drugima. A onda sam se zapitala – a kada ću malo o sebi?“, govorila mi je.
Do tada je bila ona osoba koju svi zovu kada treba pomoći, utešiti nekoga, skuvati, očistiti ili završiti nešto važno. Za porodicu je uvek imala vremena, ali za sebe gotovo nikad.
Posle 60. godine počela je da pravi male promene. Nabavila je psa, uredila cvetnu baštu i prvi put posadila cveće samo zato što joj je bilo lepo da ga gleda. Nije moralo da bude korisno. Nije moralo da se pojede, osuši ili iskoristi.
U galeriji ispod pročitajte citate o životu!
„Shvatila sam da ne mora sve što radim da ima svrhu. Nekad je dovoljno da me nešto raduje“, rekla mi je.
Još važnije, prestala je da živi u prošlosti. Imala je trenutke kada se pitala šta bi bilo da je neke stvari uradila ranije, ali je vremenom shvatila da od tih pitanja nema mnogo koristi.
„Ne možeš da promeniš ono što je prošlo. Ali možeš da paziš da ti zbog prošlosti ne prođe i ono što tek dolazi“, govorila je.
Počela je više da čita, da uči i da se interesuje za stvari koje ranije nije ni primećivala. Čak je pokušala da nauči strani jezik. U sedamdeset četvrtoj godini rekla mi je nešto što nikada nisam zaboravila:
„Svi smo mi deca dok nas život zanima.“
Za nju starost nije bila broj godina, već trenutak kada čovek prestane da se pita, istražuje i raduje novim stvarima.
„Kad prestaneš da budeš radoznao, počneš da stariš. A dok god te zanima šta je iza sledećeg ugla, imaš razlog da ustaneš ujutru“, govorila je.
Baba Ruža nije pokušavala da izgleda mlađe. Nije želela da vrati vreme. Samo je prvi put dozvolila sebi da ne bude stalno potrebna drugima i da uradi nešto što želi ona.
Živela je još skoro četiri decenije i dočekala 98. godinu.
Kada danas pomislim na nju, najviše me podseća na jednu stvar koju često zaboravimo: nije kasno da počnemo da živimo drugačije. Nekad novi život ne počinje velikom odlukom, već malim pitanjem koje sebi konačno postavimo:
„A šta ja zapravo želim?"
BONUS VIDEO:
