Postoje životne lekcije koje ne naučimo iz knjiga, već tek kada godine prođu. Jedna od njih je da život ne bi trebalo stalno odlagati za sutra. Putovanja, prijatelji, novac, ljubav, hobiji i vreme za sebe nisu nagrada koju treba sačuvati za penziju. Jer kada „jednog dana“ konačno stigne, možda više nećemo imati istu energiju, želje ili mogućnosti. Jedna žena po imenu Galina to je shvatila još u 65. godini. Njene vršnjakinje, kako je govorila, uglavnom su živele za decu i unuke, dok je ona odlučila da ne zaboravi sebe. „Ako sam želela da vidim Pariz, ostavila bih sve i otputovala“, govorila je.
Nije smatrala da majčinstvo znači da žena treba da se potpuno posveti deci i prestane da živi sopstveni život. Odgajila ih je, pružila im ljubav, a zatim nastavila da neguje sopstvene želje i interesovanja. Zanimljivo je da joj se ta odluka vratila na najlepši mogući način. Kada su odrasla, njena deca su počela da joj poklanjaju putovanja, vodili su je u Češku, Španiju i Portugaliju. Njeno objašnjenje bilo je jednostavno: „Ljudi se prema nama često odnose onako kako se mi odnosimo prema sebi.“
U toj rečenici krije se važna životna lekcija.
1. Ne čekajte starost da biste počeli da živite
Kada čovek stalno odlaže svoje potrebe zbog drugih, okolina se vremenom navikne na to. Danas odustanete od putovanja zbog deteta, sutra otkažete svoje planove zbog porodice, prekosutra potrošite poslednji novac na nekog drugog. Posle nekoliko godina više niko ni ne pita šta vi želite, jer je postalo normalno da sebe stavljate na poslednje mesto.
To ne znači da ne treba pomagati deci, partneru ili porodici. Naprotiv. Problem nastaje kada briga o drugima potpuno potisne brigu o sebi. Žena može biti posvećena majka, supruga i baka, a da istovremeno ima svoje prijatelje, hobije, putovanja, snove i vreme koje pripada samo njoj. Jedna od najvećih grešaka jeste verovanje da će za sve to biti dovoljno vremena kasnije. Ne znamo šta će nam život doneti, ali možemo da biramo da deo onoga što nam je važno ne odlažemo beskonačno.
U galeriji ispod pročitajte mudre savete starca Pajsija Svetogorca!
2. Novac je važan, ali ne može da kupi propuštene godine
Postoji mudra izreka: „U mladosti nema novca, ali ima želja. U starosti ima novca, ali nema želja.“ Ona možda zvuči pomalo grubo, ali u sebi nosi važnu poruku.
Mnogi ljudi godinama rade, štede i odriču se svega kako bi jednog dana imali sigurnu i udobnu starost. I naravno, finansijska sigurnost jeste važna. Lepo je imati ušteđevinu, rešeno stambeno pitanje i dovoljno novca za zdravlje i svakodnevne potrebe.
Ali postoji zamka. Ako čitav život govorimo sebi „samo još ovo da završim“, „putovaću kada odem u penziju“ ili „kupiću sebi to kada budem imao više novca“, može se dogoditi da jednog dana imamo dovoljno novca, ali više nemamo istu želju da ga trošimo.
Nekada smo želeli da putujemo, učimo nešto novo, sviramo instrument, izlazimo, družimo se ili se zaljubimo. A onda godine prođu i shvatimo da se neke prilike jednostavno ne vraćaju. Zato ne treba romantizovati odricanje. Štednja je važna, ali je važno i živeti u okviru svojih mogućnosti dok smo zdravi, pokretni i imamo želju za životom.
3. Ljubav je važna, ali žena ne bi trebalo da zavisi samo od jednog čoveka
Postoji još jedna lekcija koja postaje posebno važna kako godine prolaze – žena bi trebalo da ima nešto što je samo njeno. To ne znači da treba živeti u strahu od partnera ili očekivati najgori scenario. Znači da ljubav i samostalnost mogu da postoje zajedno. Žena koja ima svoje veštine, prijatelje, kontakte, interesovanja i određenu finansijsku sigurnost ima mnogo veću slobodu ako se život iznenada promeni.
Brak može biti stabilan godinama, ali niko ne može sa sigurnošću znati šta donosi budućnost. Bolest, gubitak posla, razvod ili smrt partnera mogu promeniti život preko noći. Zato je važno da žena zna da može da se osloni i na sebe. Ljubav ne isključuje samostalnost. Naprotiv, često je upravo samostalnost ono što omogućava da odnos bude zasnovan na izboru, a ne na zavisnosti.
U galeriji ispod pročitajte citate Meše Selimovića o ljubavi!
Starost nije samo broj – već nova faza života
O godinama se često govori kao o nečemu čega treba da se plašimo. Međutim, sedamdesete mogu biti i period kada čovek konačno prestane da živi prema tuđim očekivanjima. U dvadesetim su često najvažnije ljubav i velike ambicije. U četrdesetim dolazi preispitivanje prioriteta. U pedesetim i šezdesetim mnogi počinju da shvataju koliko su dugo stavljali sebe na čekanje.
A u sedamdesetim možda konačno dolazi vreme da se uspori. Da se ode na mesto koje ste godinama želeli da vidite. Da se pozove prijatelj sa kojim se dugo niste čuli. Da se pročita knjiga bez osećaja krivice. Da se nauči nešto novo. Da se provede dan bez obaveze da se bilo kome išta dokazuje.
Ipak, postoji još jedna važna stvar, prihvatiti da se čovek menja. Sa godinama se mogu menjati pamćenje, pažnja, brzina reakcije i sposobnost procene rizika. To nije razlog za stid, već deo prirodnog procesa starenja. Mudrost nije u tome da po svaku cenu dokazujemo da sve možemo sami, već da umemo da prepoznamo kada nam je potrebna pomoć.
Zato jedna od najvažnijih životnih veština u zrelijim godinama nije samo samostalnost, već i sposobnost da izaberemo ljude kojima možemo da verujemo.
Najvažnija poruka možda je jednostavna: ne čekajte 70. godinu da biste počeli da živite život koji želite. Čuvajte novac, ali koristite deo njega za uspomene. Brinite o porodici, ali nemojte potpuno zaboraviti sebe. Volite druge, ali sačuvajte sopstvenu snagu i samostalnost.
BONUS VIDEO:
