POSTAVITE I OSTVARITE CILJEVE ZA NAREDNU GODINU: Zašto nije dovoljno da samo nešto jako poželite?

Decembar... Pored druženja, kupovine, prazničnog ludila i stresa, donosi i postavljanje ciljeva za narednu godinu. Bla sam majstor u izbegavanju postavljanja ciljeva. Pronalazila sam hiljadu i jedan razlog zašto da ih ne postavljam i energično sam branila svoju tezu. Nisam postavljala ciljeve, jednostavno sam se vodila svojim unutrašnjim osećanjem i sve je nekako ostajalo u vazduhu. Napredovla sam, tako da nisam ni primetila kako se razvijam u pojedinim oblastima, dok su neke druge oblasti jednostavno bile u zastoju. Moj privatni život se razvijao, razvijao sam se kao ličnost, sticao nova znanja, ali posao je bio izvor moje najveće frustracije. Nedostajali su mi fokus, odlučnost i struktura. Nedostajali su mi postavljeni ciljevi da znam šta gradim i šta želim da postignem. Ipak, neophodni su potezi koji će pomoći da postanemo najbolja verzija sebe. Sama pomisao na postavljanje ciljeva me je naterala da se pobunim – kao da mi je celo telo u grču. Postavljanje ciljeva i njihovo zapisivanje za mene je značilo da nema prostora za manevar. Cilj je postavljen, pravac je poznat i sada sve naše snage treba usmeriti u tom pravcu.

Smer i fokus: Postavljanje ciljeva nam pomaže da odredimo prioritete i usmerimo pažnju na ono što nam je važno.
Motivacija: Ciljevi vam mogu dati dodatnu motivaciju. Kada imate jasne ciljeve, lakše je zadržati entuzijazam i raditi na ostvarenju svojih ambicija. Osećaj postignuća koji dobijete kada postignete postavljeni cilj može vam pomaže da podignete motivaciju.
Planiranje:Postavljanje ciljeva zahteva razmišljanje o tome kako ćemo postići željene rezultate. Ovaj proces planiranja nam pomaže da razmislimo o koracima koje treba da preduzmemo da bismo postigli svoje ciljeve. Planiranje može smanjiti osećaj neizvesnosti i povećati uspeh.
Merenje napretka:Ciljevi pružaju merljiv okvir za praćenje vašeg napretka. Kada postavljamo ciljeve, možemo redovno da procenjujemo koliko smo daleko stigli u njihovom ostvarenju i koja bi eventualna prilagođavanja trebalo da izvršimo.
Odgovornost: Deljenje svojih ciljeva sa drugima ili vođenje dnevnika ciljeva može povećati vašu odgovornost. Mi ćemo ih ozbiljnije shvatiti i raditi na njima.
Lični razvoj: Kroz proces ostvarivanja ciljeva stičemo nova znanja i veštine, suočavamo se sa izazovima i rastemo kao ljudi.
Vreme i resursi: Planiranje nam pomaže da bolje upravljamo svojim vremenom i resursima.
Osećaj zadovoljstva: Ovo pozitivno iskustvo može vam pružiti dodatnu motivaciju da postavite nove ciljeve i nastavite da rastete i razvijate se.

Razlika između namere i cilja

Nije uvek bilo ovako. Ranije nisam ni razmišljala o tome šta ciljevi znače za mene. Oni su jednostavno bili deo svakodnevnog života i poslovnih procesa u kojima sam učestvovala. Šta se promenilo? Desilo mi se sagorevanje i nekako sam podsvesno ciljeve povezivala sa preteranim radom, umorom, nedostatkom sna i neuspehom. Počela sam da se brinem o sebi, upoznajem sebe, brinem o svom telu, a poslovni deo mene pao je u drugi plan, a sa njim i moji ciljevi. Otišla sam u jednu krajnost, a da to nisam prepoznala. Vezala sam se za nameru i ubedila sebe da je to bolje za mene od cilja. Namera je više povezana sa unutrašnjim motivima i željama, dok je cilj konkretniji, merljiviji i često zahteva definisane korake za postizanje. Namera može biti prethodnica postavljanju ciljeva, ali postizanje ciljeva obično zahteva planiranje i akciju, a ja sam se bavila osećanjima.

Razlike između namere i cilja

1. Definicija

Namera: Namera se odnosi na želju ili odluku da se postigne određeno stanje ili cilj. To je unutrašnji motiv ili rešenje koje može da postoji, ali ne mora da rezultira konkretnim delovanjem.
Cilj: Cilj je konkretan rezultat ili postignuće koje osoba planira da postigne. Cilj obično ima jasne parametre, može se izmeriti i uključuje konkretne korake za njegovo postizanje.

2. Karakteristike

Namera: Namera može biti opšta i odnositi se na želju za promenom ili poboljšanjem, ali ne mora da ima precizne smernice ili planove.
Cilj: Cilj je specifičan, merljiv, dostižan, relevantan i vremenski definisan (tzv. SMART cilj). Cilj je konkretniji i jasnije definisan u smislu šta i kako treba postići.

3. Osnovni fokus

Namera: Namera može biti usmerena ka unutrašnjem stanju, kao što je želja za promenom, razvojem ili rastom.
Cilj: Cilj je često usmeren ka specifičnim rezultatima ili dostignućima koja se mogu meriti, a fokus je na spoljašnjim akcijama i rezultatima.

4. Akcioni aspekt

Namera: Namera ne mora nužno da rezultira konkretnim koracima ili radnjama. To može biti više emocionalno stanje ili orijentacija ka budućnosti.
Cilj: Ciljevi obično uključuju plan akcije i korakekoje treba preduzeti da bi se postigli željeni rezultati.

5. Vremenski aspekt

Namera: Namera može postojati bez vremenskog okvira. Može predstavljati dugoročnu želju ili osećanje.
Cilj: Ciljevi se često postavljaju sa određenim vremenskim okvirom, što znači da se očekuje da će se određeni rezultati postići u određenom vremenskom periodu.

Možda će vas zanimati i da pročitate 25 citata koja će vas inspirisati za veliku promenu.

BONUS VIDEO:

Sensa.hr/Sensa/M.D.