Drevni grčki metod lečenja depresije i anksioznosti zasnovan je na prilično znatiželjnom holističkom pristupu - načinu života poznat kao pitagorejski način života. Ovaj način života uključuje razvoj zdravihnavika, pravilnu ishranu, redovne vežbe i, između ostalog, razvoj sopstvenog uma.
Stari Grci su verovali da je za život zaista potrebno da se brinete i o svom telu i umu.
Nikolas Kardaras je svetski poznati klinički psiholog zahvaljujući istraživanjima u oblasti mentalnog zdravlja, negativnih zavisnosti i proučavanju uticaja savremene tehnologije na ljudski um. Jedna od njegovih najpoznatijih knjiga naslovljena je kako Platon i pitagorejci mogu da vam spasu život: antički grčki recept za očuvanje zdravlja i sreće. kardaras primećuje sledeće:
"Danas su depresija i anksioznost postali jedan od najozbiljnijih zdravstvenih problema čovečanstva. Odnosno, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sugeriše da će do 2030. godine ove bolesti biti najčešće u celom svetu. "
"Poslednje istraživanje sprovedeno na Kings koledžu u Londonu pokazuju da samo oko 30 do 40% svih slučajeva depresije uzrokuju genetskifaktori, a 60 do 70% posledica spoljnihfaktora."
Dr Kardaras je takođe istakao još jednu činjenicu. Ispada da razlog tako oštrog porasta ovih mentalnih poremećaja nije samo u tome što životni stil čovečanstva postaje sve više urbanistički i industrijski. Poenta je da gubimo svoje egzistencijalne prioritete i osećaj svrhe. Danas tražimo sreću u proizvodima sa planiranom zastarelošću.
Sve više se izolujemo jedni od drugih. Iako živimo u društvu u kojem su svi na "klik" od vas, svakim danom se osećamo sve više i više usamljeno.
Evo kako su se depresija i anksioznost tretirale u staroj Grčkoj:
1. Ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama
Namirnice poput oraha, maslinovog ulja, lososa i čia semenki sadrže visok procenat omega-3 masnih kiselina. Nedavna naučna istraživanja pokazuju da ove masne kiseline deluju i kao neuroprotektivna supstanca.
2. Redovno vežbajte
U drevnim grčkim gimnazijama vežbali su i telo i um. Nisu ih razdvajali jedno od drugog, i obe strane su se smatrale jednako važnim. U današnje vreme često zanemarujemo važnost vežbanja, aktivnog načina života i jedinstva sa okruženjem, prirodom i sa sobom.
3. Sunce
Ovo je jedan od glavnih elemenata antičke Grčke medicine kada je u pitanju depresivno stanje. Ako pažljivo razmislimo o ovome, shvatićemo da retko boravimo na Suncu. Sedimo na poslu i mestima sa veštačkom osvetljenjem i okruženi smo elektronskim uređajima. Ova vrsta osvetljenja, koja se ne može nazvati prirodnom, negativno utiče na san, a samim tim i na zdravlje uopšte.
Zbog toga treba više da se izlažemo sunčevim zracima - posebno zbog regulisanja vitamina D u našem telu.
4. Češće radite ono što vas odvlači od negativnih osećanja
Stari Grci su cenili svaku ljudsku aktivnost koja donosi zadovoljstvo i podstiče opuštanje. Pokušavali su više vremena da posvete stvarima zbog kojih su zaboravili na brige. To ne znači da treba da postanete hedonista i uronite u okean užitaka. Međutim, svakako biste trebali početi trošiti više slobodnog vremena na ono što stvarno volite. Dozvolite sebi da budete slobodniji, srećniji i kreativniji.
5. Dijalektika kao lek za depresiju i anksioznost
Dijalektika je veština proučavanja, usvajanja, raspravljanja i ažuriranja najrazličitijih ideja, kao i pronalaženja smisla života. To znači i da se "bogatimo" preko društvenih kontakata. Ljudi sa kojima se družimo mogu da nam postave nove ciljeve zbog svoje energije, vitalnosti i optimizma.
Napomena: Ukoliko osećate simptome anksioznosti ili depresije, obavezno se konsultujte sa stručnjakom!
Izvor: Lovesensa