Osećaj krivice može biti teško osećanje koje nepovoljno utiče na raspoloženje, energiju i na odnose. Nedavna studija sa Univerziteta u Rimu otkrila je da postoje četiri vrste međuljudske krivice - i svaka drugačije utiče na naše ponašanje. Istraživači sa Univerziteta u Rimu želeli su da pronađu vezu između tipova međuljudske krivice i njihovog odnosa prema privrženosti i altruizmu. Oni su ispitali 393 odrasle osobe (koji su u proseku imali 34 godine i 70 procenata su bile žene). Prema dr Suzan Kraus Vitborn, profesorki psiholoških nauka, osećaj krivice podeljen je na 4 vrste:

  • Osećaj krivice preživelog: Neprijatno mi je da se osećam bolje od drugih ljudi.
  • Krivica za razdvajanje: Mislim da se ne treba odvajati od voljenih jer bi to bilo štetno, nelojalno ili bi ih nateralo da se osećaju napušteno.
  • Svemoguća odgovornost krivica: Osećam da je moja odgovornost da rešavam probleme drugih ljudi.
  • Samomržnja: Ne zaslužujem da budem srećan.

Različite vrste krivice dovode do različitog ponašanja. Studija je otkrila da je odgovornost kao krivica zapravo jedini oblik krivice u koji je povezan sa altruizmom, ali se odnosi i na anksioznu vezanost sa drugim ljudima. Ovaj oblik krivice se najčešće može naći u romantičnim vezama kada osoba pokušava sve više i više da učini važnih stvari za voljenu osobu, što može biti iscrpljujuće i dovesti do sagorevanja. Ovo može dovesti do toga da osoba izbegava postavljanje granica sa svojim partnerom, što dovodi do ogorčenosti.

"Važno je da oba partnera u vezi budu u stanju da se pobrinu za svoje potrebe i da imaju zdravu ravnotežu davanja i uzimanja. Svemoguća krivica za odgovornost može poremetiti ovu ravnotežu i dovesti do problema u vezi." - ističe jedan od stručnjaka.

Krivica "samomržnje" takođe može uticati na odnose. Licencirani ppsiholog Dejvid Cal objašnjava da oni koji doživljavaju ovaj oblik krivice mogu imati problema da veruju da su vredni ljubavi. "Možda imaju nisko samopoštovanje i bore se sa osećanjem neadekvatnosti". "Oni takođe mogu biti samokritični i pokazati poteškoće u prihvatanju komplimenata ili pozitivnih povratnih informacija od svog partnera."

Ukoliko se osoba suočava sa oblikom krivice koji je podseća da nije vredna yreće, ljubavi ili pažnje, postoje načini za promenu. "Važno je da neko ko sebe ne voli radi na poboljšanju svog samopoštovanja kako bi imao zdrav i ispunjen odnos. Ovo može uključivati traženje terapije ili drugih oblika podrške. Može biti od pomoći da se podsetite na svoje pozitivne kvalitete i da se usredsredite na stvari koje ste postigli i napredak koji ste ostvarili." - ističe psiholog.

Krivica preživelih se često poistovećuje sa onima koji pate od PTSP-a (Posttraumatskog stresnog poremećaja). Najčešće pogađa one koji su imali iskustva u ratu, doživeli saobraćajne nesreće, prirodne katastrofe ili medicinske traume. Ova vrsta krivice može dovesti do razdražljivosti, osećanja bespomoćnosti i nepovezanosti i nedostatkamotivacije, što utiče na sam kvalitet života, pa tako i na odnose.

Krivica za razdvajanje može sprečiti nekoga da izađe iz nesrećne ili nezdrave veze zbog straha od toga kako će se druga osoba osećati. Ovaj vid krivice može biti posebno toksičan i držati vas u odnosu za koji znate da nema budućnost. Zato je važno da ga savladate. Prema autorima studije, ovi osećaji krivice mogu biti ukorenjeni još od detinjstva. Na primer, ako je dete gledalo majku koja je bila u lošem odnosu sa partnerom koga ne voli i ostajala je u toj vezi, povećava se rizik od pogrešnog percipiranja odnosa.

Kako biste se suočili sa osećajem krivice i savladali ga, važno je da radite na duhovnom i psihološkom planu. Pustite neka se lavina negativnihmisli i emocija izlije i nestane iz vašeg života.

Izvor: Sensa