PROMENITE STAV I POČNITE DA VERUJETE U SEBE: Nikada nije kasno za samopouzdanje

Samopouzdanje se gradi kada se u nešto upuštamo, kada stičemo iskustva i na osnovu tog iskustva rađa se vera, poverenje u sebe, piše za Sensu Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije.  Samopouzdanje je naš doživljaj sebe, koliko verujemo sebi, svojim sposobnostima, veštinama. Ako kroz različite životne probleme prođemo bez značajnog narušavanja slike o sebi, možemo da kažemo da imamo stabilno samopouzdanje.
Samopouzdanje se zasniva na realnoj i pozitivnoj slici o sebi. Realistično sagledavanje sebe podrazumeva da smo svesni svojih mana i vrlina, realno sagledavamo pozitivne i negativne aspekte sebe. Sledeća faza je prihvatanje svojih mana i slabosti, svesni nedostatka, treba da se zapitamo: „Šta mogu sa tim?”. Samopouzdana osoba nije savršena, obično imamo nerealnu predstavu osobe koja ima visoko samopouzdanje, kao osobe koja se ne koleba, koja sve može. Iako se ponekad čini da najglasnija osoba u prostoriji ima najviše samopouzdanja, nije uvek tako. Zapravo, ona možda na taj način pokušava da sakrije svoj nedostatak samopouzdanja. Osoba koja je sigurna u sebe obično ne oseća potrebu da mnogo galami kako bi je drugi videli i čuli. Samopouzdana osoba samo zna koliko ne zna, i radi na tome da to popravi, nauči. Osoba koja nije svesna svojih mana, ne može ni da ih ispravi. Oseća se dobro u svojoj koži, takva kakva jeste, sa svojim autentičnim potrebama koje teži da zadovolji, i ponaša se u skladu sa njima. Osoba koja ima optimalno razvijeno samopouzdanje preuzima rizik, i sa njim se dobro nosi. Veruje da rešenje postoji u bilo kojoj situaciji: „Ne znam da li ću uspeti ili ne u ostvarenju svojih ideja, želja i ciljeva, ali verujem da radim pravu stvar za sebe ili druge”. Krase je upornost, istrajnost i inicijativa, pomoću kojih dolazi do cilja.
Ljudi često precenjuju ili potcenjuju svoje kvalitete. Zašto je to važno? Ako potcenimo sebe, nismo svesni svojih kvaliteta i sposobnosti, pa ćemo se često povlačiti pred izazovima. Manjak samopouzdanja rezultira nesigurnošću, sumnjom, nepreuzimanjem rizika i odustajanjem od svojih ideja. Osoba razmišlja na ovaj način: „Nisam razumeo šefa o čemu govori, mora da sam nesposoban ili glup”; osoba dodeljuje sebi negativne etikete i polazi od pretpostavke da sa njom nešto nije u redu. U suprotnom, kada precenimo svoje kvalitete, upuštaćemo se u veće rizike, pa to može po nas biti pogubno. Naravno, u toku različitih životnih kriza naše samopouzdanje nije stalno na istom nivou. Nekada imamo više vere u sebe, nekada manje, povremeni manjak samopouzdanja potpuno je normalna stvar.

Izvor: Sensa/Milica Mikić Grčkarac, master psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije