Kako objašnjava profesor psihologije Kasej Stenton, najbolja stvar koju možete uraditi kada se nađete u nekom odnosu sa narcisomili osobom koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti jeste da prekinete odmah odnos i jednostavno nastavite dalje. Ali šta da uradite kada su to ljudi sa kojima nije tako lako prekinuti odnose, kao što su na primer roditelji?

Odrastanje sa narcisoidnim roditeljem je izazovno i ostavlja kompleksne posledice. A šta je zapravo narcis i kakava je to ličnost? Prema definiciji koja se nalazi u Dijagnostičkom i statističkom upustvu mentalnih poremećaja (DSM-5), narcisizam je definisan kao “prevladavajući obrazac ponašanja koji teži grandioznosti, potrebi za divljenjem i nedostatkom empatije”.

Ovaj obrazac postaje uočljiv u mladosti i možemo ga kod drugih uočiti kroz sledeće oblike ponašanja:

• Osećaj grandioznosti i preuveličane slike o sopstvenom značaju.
• Fantazije o neograničenom uspehu.
• Uverenje osobe da je “posebna” i da je mogu razumeti samo drugi “posebni” ljudi.
• Zahteva divljenje i obožavanje od drugih.
• Ima snažan osećaj povlašćenosti i prava na privilegije – očekivanja da uvek i svuda dobiju poseban tretman.
• Imaju eksploatatorske tendencije u međiljudskim odnosima – koriste druge ljude kako bi postigli svoje ciljeve.
• Nedostaje im empatija i ne pokazuju volju ni želju da priznaju i prepoznaju osećanja drugih.
• Zavide drugima i misle da drugi zavide njima.
• Ponašaju se arogantno i oholo.

Neophodno je da osoba zadovoljava minimum 5 od navedenih kriterijuma kako bi potpao pod dijagnozu narcisoidnog poremećaja ličnosti. Ipak, kako objašnjava profesor Stenton, ovi kriterijumi nisu uvek crno-beli: “Svi smo mi pomlao narcisi, ali kada je narcizam patološki, onda predstavlja razlog za zabrinutost.”

Znaci da su vam majka ili otac narcisi

Odrastanje je svakako puno izazova i u uobičajenim okolnostima, a odrastanje sa roditeljem narcisom može da bude posebno zbunjujuće. Profesor Stenton je izdvojio nekoliko pokazatelja koji nam mogu pomoći da utvrdimo da li imamo roditelja narcisa.

Njihovi standardi su nerealno visoki
Ljudi sa narcisoidnim poremećajem ličnosti često postavljaju visoke standarde za druge ljude što se prenosi i na decu, pa je tako moguće da narcis roditelj misli da je njegovo dete najbolje i da zaslužuje najbolje, prosto zato što ga vidi kao produžetak sebe.
Narcisoidnostmožemo prepoznati i po tendenciji da roditelj misli da njegovo dete mora da bude ili superzvezda u svim segmentima ili nesvakidašnje lepo – van uobičajenih standarda. Ovo posebno može biti problem kada narcis roditelj stupa u komunikaciju sa detetovim profesorima, trenerima ili drugim odraslim osobama koje oblikuju dete.

Ne zanima ih šta se događa u vašem životu
Da li imate roditelja koji vam redovno priča sve detalje i događanja iz svog života? I da li vas ikada pita šta se događa kod vas? Da li od roditelja često čujete savet da samo nabacite osmeh na lice bez obzira na to kako se zaista osećate. Ovo je takođe jedan od pokazatelja da imate narcisoidnog roditelja. Ovakav roditelj je preokupiran zadovoljavanjem sopstvenih potreba da bi se bavio detetovim. Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti imaju poteškoću da uopšte prepoznaju tuđe potrebe i osećanja, pa tako i nemogućnost da ih zadovolje.

Ponekada se osećate kao da ste vi roditelj
Ukoliko ste češće u poziciji staratelja nego deteta i to još od detinjstva, onda je ovo jedan od načina kako vas roditelj narcis iskorišćava. Ponekada će roditelj narcis uraditi i nešto lepo za dete, na primer pohvaliti ga i dati kompliment ali to je uvek uz očekivanje da se ta “usluga” vrati.

Očekuju da ih obožavate
Dominantan i autoritaran roditelj zahteva pažnju i hvalu. Primer je roditelj koji očekuje da se njegovi zahtevi poštuju i ispunjavaju bez ikakve sumnje i pitanja. Moguće je i da se takav roditelj iskaljuje na decu i članove porodice ukoliko ne dobije pohvalu ili poštovanje kakvo misli da zaslužuje.

Veruju da je njihovo dete zaista savršeno
Svaki roditelj veruje da je njegovo dete savršeno ali narcisi i u tu odlaze u ekstrem. Zajednička osobina roditelja narcisa jeste da projektuju svoj narcizam na dete tako što ga vide kao nedodirljivo i posebno. “Roditelj narcis interpretira svaku negativnu povratnu informaciju u vezi sa svojim detetom kao zavist ili ljubomoru,” objašnjava profesor Stenton.

Šta da radite ako vam je roditelj narcis?

Dobra vest je da ne morate da prekidate odnose da svojim roditeljima. Razgovor može da pomogne – otvoreno komuniciranje svojih potreba je važno za bilo koji odnos, a posebno za odnos sa roditeljem narcisom. Ipak, važan je način na koji komunicirate. Ono što izgovarate mora da bude iz JA pozicije (“Povređuje ME kada komentarišeš moj izgled” a ne “Povređuješ me…). JA izjave stavljaju narcise u defanzivan stav. Takođe je važno postaviti jasne granice i očekivanja.

Profesor Stenton objašnjava da bi mogle da pomognu i pregovaračke sposobnosti. Kako biste uspešno “pregovarali” sa roditeljem narcisom on mora da dobije malo onogo što očekuje kako biste i vi dobili ono što je vama potrebno. Na primer, možete reći “divan si roditelj kada radiš …, ali ja želim da stvari izgledaju …. – kako bi bilo da se nađemo na pola puta?”

Često je neophodno da kroz pohvalu nagrađujete pozitivne aspekte njihovog ponašanja i tako utičete da se smanji frekvencija negativnog.

Izvor: Sensa