Mnogo je ljudi koji se uzbude nakon gledanja horora ili trilera. Međutim, za anksioznu osobu ovi filmovi mogu predstavljati više od hobija. Ovi filmovi mogu čak predstavljati i "terapiju", metodu kojom anksiozan čovek mnogo bolje upravlja onim što oseća. Kako je to moguće? Evo objašnjenja!

Najverovatnije, kada pomislite na anksioznu osobu, ne deluje prirodno da želi da se izloži još strašnijim stvarima. Međutim, horor ili triler filmovi predstavljaju odvraćanje pažnje od problema ili strahova koje anksiozna osoba oseća. Svi znamo kako je osoba koja pati od anksioznosti zaokupljena brigama oko porodice, posla, finansija, zdravlja ili veza. Generalno, dotična osoba ima problema da ostane usidrena u sadašnjosti. Zašto? Zato što mnogo razmišlja o prošlosti, o greškama koje je napravila ili o tome šta je mogao bolje da uradi. Zaplet strašnog filma je lak način da se odvrati. Jednostavno, film je toliko zadivljujući da sprečava dotičnu osobu da razmišlja o drugim brigama ili problemima.

U horor filmovima, anksioznost predstavlja osećaj koji je što validniji i normalniji. U članku iz publikacije "Huffpost" , Elias Aboujaoude, profesor psihijatrije na Univerzitetu Stanford, tvrdi da "postoji određeno zadovoljstvo, možda čak i olakšanje, u potvrđivanju da je svet opasno mesto koje stvara anksioznost". Rekavši to, zabrinuta osoba oseća da nije sama. Paradoksalno, za nju je umirujuće saznanje da je u trenutku da gleda fil u redu da se uplaši.

Osoba koja pati od anksioznosti pronalazi osećaj kontrole i sigurnosti kada gleda horor film. Tačnije, anksiozna osoba može upravljati situacijom. Ako oseti da je to previše, uvek može da napravi pauzu. Može čak da zaustavi gledanje ili skroluje do kraja filma. Ovaj osećaj može biti utešan, posebno kada osoba u oseća da joj život izmiče kontroli. Isto je, naravno, i u slučaju čitanja. Osoba koja čita strašne knjige uvek može da preskoči pravo do kraja.

Terapija izloženosti - Prema studiji sprovedenoj 2012. na Univerzitetu Vestminster, adrenalin se povećava kada ljudi gledaju horore ili trilere. Konkretno, uz pomoć ovih filmova, osoba koja se suočava sa anksioznošću može imati koristi od "terapije izloženosti". Opet, tu dolazi do osećaja kontrole: dotična osoba bira koliko će se izložiti. Zatim oseća simptome anksioznosti: ubrzano lupanje srca, drhtanje, znojenje. Navikne se na način na koji telo reaguje. A ako je previše, može se povući u bilo kom trenutku.

Međutim, ovo ne morpa da znači da su sve osobekoje uživajud a gledaju horore i trilere anksiozne, niti da će svima koji se suočavaju sa anksioznosti ovakav sadržaj prijati.

Napomena: Ukoliko imate simptome anksioznosti neophodno je da se konsultujete sa stručnjakom!

(Sensa)