Kakvi ljudi stalno kasne? Oni za to imaju 6 jakih razloga, ali i načine da ne zakasne na sopstveno venčanje

Kašnjenje se nekada smatralo znakom lošeg vaspitanja i nepoštovanja onih sa kojima se sastajemo, ali danas je to, čini se, prilično uobičajena pojava kojoj se ne pridaje previše značaja. Nekako nam, izgleda, uvek nedostaje "kritičnih" 10-15 minuta da bismo obavili sve što smo naumili i stigli na vreme.  Ako ste se prepoznali u ovoj priči i prijatelji, porodica, kolege ili partner vam zameraju što uvek kasnite, vreme je da otkrijete uzroke i poradite na tome da prekinete ovu lošu naviku.

"Po kliničkoj terminologiji, takva pojava se zove hronično kašnjenje. To je navika koja može ozbiljno da utiče na nečiji radni i društveni život. Konstantno kašnjenje često ukazuje na dublje probleme, kako što su oni sa planiranjem i organizacijom, skrivenim anksioznostima ili čak buntovništvom", kaže dr Ašima Ranžan, konsultantkinja psihijatrije u bolnici "Yatharth Super Speciality Hospital" u Noidi.

Iako je kašnjenje možda deo vaše ličnosti, psiholozi kažu da možete da se oslobodite ove loše navike i naučite da stižete na vreme.

"Ovaj proces uključuje promenu načina na koji razmišljate o vremenu, pravljenje konkretnih planova za dolazak na određena mesta, ili vežbanje procene koliko zadaci zaista traju", objasnila je dr Ranžan.

Najčešći razlozi kašnjenja

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da se ovaj obrazac ponašanja može posmatrati kao potencijalni psihološki i neurološki problem. Inače, nemogućnost stizanja na vreme može da bude uzrokovana problemima u upravljanju vremenom, neorganizovanošću, pa čak i nekim kulturnim razlikama.

1. Loše upravljanje vremenom

"Neki ljudi imaju problema sa upravljanjem vremenom, teško im je da isplaniraju dan i izdvoje vreme koje im je neophodno da završe zadatke. Drugi često potcenjuju koliko će određeni zadaci trajati, što sve dovodi do kašnjenja. Neorganizovanost takođe može da igra važnu ulogu",  kaže dr Pankaj Borade, konsultant psihijatar u klinici Rubi Hol u Mumbaju.

2. Anksioznost i ADHD

Mentalni problemi poput anksioznosti, depresije i ADHD-a (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti) takođe mogu da utiču na sposobnost osobe da upravlja vremenom i drži se rasporeda.

"U nekim slučajevima, uporno kašnjenje može biti manifestacija anksioznih poremećaja, gde ovo ponašanje služi kao maladaptivni mehanizam za suočavanje sa stresom povezanim sa društvenim ili radnim nastupima",  kaže dr Ranžan. Maladaptivni mehanizam suočavanja odnosi se na ponašanje ili strategiju koju ljudi koriste za upravljanje stresom, anksioznošću ili teškim emocijama, a koja na kraju donosi više štete nego koristi.

Objašnjavajući kako anksioznost može biti značajan faktor za uporno kašnjenje, dr Ranžan kaže:

"Za one sa anksioznim poremećajima, dolazak na vreme ili ranije može da izazove intenzivnu nelagodu ili stres. Ovo proističe iz socijalne anksioznosti, gde rani dolazak znači suočavanje sa neprijatnim interakcijama, ili iz anksioznosti u vezi sa performansama, gde strahovi zbog kompetentnosti dovode do odlaganja. Neki ljudi osećaju paniku zbog vremenskog pritiska, dok se drugi bore sa anksioznošću izazvanom perfekcionizmom koja uzrokuje preteranu pripremu i kašnjenje."

3. Osobine ličnosti

Mnogi doživljavaju "odugovlačenje" kao deo svoje ličnosti, što ih dovodi do toga da kasne svuda.

"Ima ljudi koji posebno uživaju u onim poslednjim trenucima pred kretanje, što naravno dovodi do kašnjenja", kaže dr Borade.

4. Previše obaveza

Prema stručnjacima, preuzimanje previše obaveza je još jedan čest razlog zašto ljudi uvek kasne. Neki pokušavaju da ubace previše aktivnosti u jedan dan, što rezultira da nikada ne stižu na vreme. 

5. Kultura i vaspitanje

"Kulturne razlike takođe mogu da budu razlog. U nekim kulturama, kašnjenje se ne smatra velikim problemom", kaže dr Borade. Takođe, i različito vaspitanje može da bude jedan od razloga. Neki ljudi su vaspitani tako da ne pridaju previše značenja tačnosti i dolasku na vreme.

6. Nedostatak motivacije

Ako nekoga ne zanima ili nije motivisan za određeni događaj ili zadatak koji treba da obavi, moguće je da će kasniti jer mu nije važno kakav će utisak ostaviti. 

Kako da bolje upravljate vremenom i prestanete da kasnite?

Ključno je da budete dosledni u pokušajima da postanete bolji u upravljanju vremenom i prestanete da kasnite. Evo nekoliko saveta koji mogu da pomognu:

• Prioritizujte zadatke - fokusirajte se na važne zadatke prvo. Možete da koristite liste obaveza da biste ispunili ovaj zadatak.
• Postavite ciljeve i rokove - podelite zadatke na manje delove i zadajte im rokove. Na primer, da biste stigli na posao na vreme, postavite rok za spremanje. Ako treba da krenete iz kuće u 9 ujutro, cilj je da budete spremni do 8.30. Ovo vam daje dodatno vreme za obavljanje drugih zadataka, poput doručka.
• Koristite podsetnike - postavite alarme za sastanke i zadatke.
• Planirajte unapred - uveče se pripremite se za naredni dan. Odaberite šta ćete da obučete sledećeg dana, isplanirajte doručak ili pripremite torbu za teretanu.
• Ostavite dodatno vreme - uvek ostavite dodatno vreme za nepredviđena kašnjenja.
• Potražite stručnu pomoć - ako mislite da su razlozi poput anksioznosti ili ADHD-a razlog zašto stalno kasnite, konsultujte se sa terapeutom.

BONUS VIDEO: