Bipolarni poremećaj, poznat i kao manična depresija, hronično je ponavljajuće stanje koje uključuje raspoloženja koja se kreću između vrhova manije i padova poput depresije. Depresija je daleko najrasprostranjenija karakteristika bolesti. Manična faza obično uključuje mešavinu razdražljivosti, besa i depresije, sa ili bez euforije. Kada je euforija prisutna, to se može manifestovati kao neobična energija i preterano samopouzdanje, koje se između ostalog ogleda u napadima prekomerne potrošnje ili promiskuiteta.
Poremećaj najčešće počinje u mladosti, ali se može javiti i kod dece i adolescenata. Pogrešna dijagnoza je česta, jer se stanje često meša sa poremećajem pažnje/hiperaktivnošću, šizofrenijom ili graničnim poremećajem ličnosti. Biološki faktori verovatno stvaraju ranjivost na poremećaj kod određenih pojedinaca, a iskustva poput nedostatka sna mogu pokrenuti manične epizode.
Postoje dva primarna tipa bipolarnog poremećaja: bipolarni I i bipolarni II. Velika depresivna epizoda može ili ne mora pratiti bipolarni I, ali prati bipolarni II. Ljudi sa bipolarnim poremećajem imali su najmanje jednu maničnu epizodu, koja može biti veoma teška i zahteva bolničku negu. Ljudi sa bipolarnim II obično imaju veliku depresivnu epizodu koja traje najmanje dve nedelje zajedno sa hipomanijom, manijom koja je blaga do umerena i obično ne zahteva bolničku negu.
Simptomi bipolarnog poremećaja:
Odlika bipolarnog poremećaja je manija. To može biti pokretačka epizoda poremećaja, nakon koje sledi depresivna epizoda, ili se može prvo manifestovati nakon godina depresivnih epizoda. Prebacivanje između manije i depresije može biti naglo, a raspoloženje može brzo oscilirati. Ali dok je epizoda manije ono što razlikuje bipolarni poremećaj od depresije, osoba može provesti daleko više vremena u depresivnom stanju nego u maničnom ili hipomaničnom.
Hipomanija može biti varljiva; često se doživljava kao nalet energije koji može delovati dobro, pa čak i povećati produktivnost i kreativnost. Kao rezultat toga, osoba koja to doživi može poreći da nešto nije u redu. Postoje velike varijacije u maničnim simptomima, ali karakteristike mogu uključivati povećanu energiju, aktivnost i nemir, euforično raspoloženje i krajnji optimizam, ekstremnu razdražljivost, brze misli, neobično brz govor ili misli koje skaču s jedne ideje na drugu, odvraćanje pažnje i nedostatak koncentracije, smanjenu potrebu za spavanjem, nerealno verovanje u svoje sposobnosti i ideje, loše procene, bezobzirno ponašanje, uključujući potrošnju i opasnu vožnju, ili rizičan i povećan seksualni nagon, provokativno, nametljivo ili agresivno ponašanje i poricanje da je bilo šta pogrešno.
Trajanje povišenog raspoloženja i učestalost s kojom se smenjuju sa depresivnim raspoloženjem mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe. Česte fluktuacije, poznate kao "brzi biciklizam", nisu neuobičajene i definišu se kao najmanje četiri epizode godišnje.
Kao što postoji značajna varijabilnost u maničnim simptomima, tako postoji velika varijabilnost u stepenu i trajanju depresivnih simptoma kod bipolarnog poremećaja. Karakteristike generalno uključuju trajno tužno, uznemireno ili prazno raspoloženje, osećaj beznađa ili pesimizam, osećaj krivice, bezvrednosti ili bespomoćnosti, gubitak interesa ili zadovoljstva za aktivnosti u kojima ste nekad uživali, uključujući seks, smanjenu energiju i osećaj umora ili "usporavanja", poteškoće u koncentraciji, pamćenju ili donošenju odluka, nemir ili razdražljivost, spavanje ili nemogućnost spavanja, promenu apetita i/ili nenamerni gubitak ili povećanje telesne težine, hronični bol ili druge uporne fizičke simptomi koji nisu uzrokovani bolešću ili povredom i misli o smrti ili samoubistvu, ili pokušajima samoubistva.
Simptomi manije i depresije često se javljaju zajedno u "mešovitim" epizodama. Simptomi mešovitog stanja mogu uključivati uznemirenost, probleme sa spavanjem, značajnu promenu apetita, psihozu i samoubilačko razmišljanje. U ovom trenutku, osoba može da se oseća tužno, ali i energično.
Pošto je bipolarni poremećaj rekurentna bolest, potrebno je dugotrajno lečenje. Utvrđeno je da i nutritivni pristupi imaju terapeutsku vrednost. Studije pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu pomoći u smanjenju broja ili doze potrebnih lekova. Omega-3 masne kiseline igraju ulogu u funkcionisanju svih moždanih ćelija i ugrađene su u strukturu moždanih ćelijskih membrana.
Problemi na poslu i u vezi mogu biti uzrok i posledica bipolarnih epizoda, pa psihoterapeutski tretman postaje važan. Studije pokazuju da takav tretman smanjuje broj epizoda raspoloženja koje pacijenti dožive. Psihoterapija je takođe dragocena u podučavanju veština samoupravljanja, koje pomažu u sprečavanju svakodnevnih uspona i padova, da ne izazovu sveobuhvatne epizode.
Izvor: Sensa