KAKO NAM OSEĆAJ STRAHOPOŠTOVANJA VRAĆA MIR I SREĆU: Psiholozi kažu da je ovo najjednostavnija tehnika protiv stresa

Istraživanja otkrivaju da iskustva strahopoštovanja i zadivljenosti koriste duši.

Shutterstock

Strahopoštovanje je relativno novo polje psihološkog proučavanja, ali je već pokazalo snažan i pozitivan uticaj na naše opšte blagostanje, piše Pscihology Today.Strahopoštovanje je kada doživljavamo iskustva zadivljenosti i/ili transcedencije  (koja mogu biti fizička, perceptualna ili konceptualna), koja osporavaju naše pretpostavke i navode nas da prilagodimo nove informacije tome kako shvatamo svet.

 Nedavni članak o strahopoštovanju koje su napisali Maria Monroj i Daker Keltner sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, pregledao je kako to funkcioniše i identifikovao načine na koje možemo to iskustvo da doživimo. Prema autorima, strahopoštovanje aktivira 5 procesa koji poboljšavaju mentalno i fizičko zdravlje:

5 dobrobiti strahopoštovanja

Fiziološke promene

Studije su otkrile značajne veze između strahopoštovanja i neurofizioloških promena, uključujući povećan vagalni tonus (aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema), niže simpatičko uzbuđenje (tj. niži nivoi odgovora na stres), nižu upalu, nižu mrežu u podrazumevanom režimu aktivnost (područje mozga povezano sa samorefleksivnošću) i povećanje oksitocina.

Skrećemo pažnju SA sebe 

Pojačani fokus na sebe je povezan sa različitim mentalnim zdravstvenim problemima, kao što su depresija, anksioznost, borba sa slikom tela, samopovređivanjem, zloupotrebom droga, poremećajima u ishrani, kao i društvenim problemi, uključujući agresiju, rasizam, maltretiranje, i neuljudnost. Međutim, iskustva sa strahopoštovanjem umanjuju fokus na sebe, čine da se osećamo kao da smo deo nečeg većegod nas samih i čine nas velikodušnijima prema drugima.

Veći stepen povezivanja

Iskustva strahopoštovanja, kako u laboratoriji tako i u prirodnom okruženju, izazivaju veću saradnju, žrtvovanje, deljenje i druge oblike altruizma.

Socijalna integracija

 Strahopoštovanje može učiniti da se ljudi osećaju povezanije sa svojim okruženjem kroz osećanje pripadnosti. Imati jake društvene konekcije jedan je od najvećih predikatora pozitivnog mentalnog i fizičkog zdravlja.

Veći smisao

 Značenje, ili osećaj svrhe, je sastavni deo razumevanja naših života, veza između naše sadašnjosti i prošlosti, vrednosti i odnosa sa drugima. Iskustva strahopoštovanja mogu nas motivisati da potražimo i kreiramo značenje za sebe.

Kako da osetimo zadivljenost i strahopoštovanje

Kako možemo da ugradimo pozitivna iskustva strahopoštovanja u naš svakodnevni život? Dr Monroj i Keltner su identifikovali 3 načina:

Priroda

 Utvrđeno je da strahopoštovanje u prirodi smanjuje ruminaciju i stres i povećava blagostanje. Veličanstvenost prirode je ta zbog koje se ljudi osećaju malim i navodi se kao posebno snažno iskustvo.

Mistični susreti i duhovnost

 Osećaj povezanosti sa silama većim od nas, duhovnost i religioznost imaju pozitivne efekte na fizičko i mentalno blagostanje, uključujući jače društvene odnose, veće blagostanje i smanjenje anksioznosti i depresije. Strahopoštovanje, suštinska komponenta mističnih i duhovnih iskustava, može da izazove prosocijalnost, veći osećaj smisla i smanji stres.

Kolektivni pokret, muzika, ples i ceremonije

 Kada se grupe upuštaju u sinhrone pokrete, kao što su kolektivni rituali, verske ceremonije, pevanje, molitva, slavlje i uživanje u muzici i plesu, sve to može izazvati strahopoštovanje i koristiti zdravlju i blagostanju. 

Jedna od divnih stvari u vezi sa strahopoštovanjem je to što se može naći svuda oko nas, bilo da se radi o muzičkom delu, prelepoj slici ili učenju nečeg novog. Uz malo truda i pažnje, imamo trenutnu moć da naša svakodnevna iskustva uzdignemo u nešto magično.

Možda će vas zanimati da pročitate i koja 3 predosećaja ne bi trebalo da ignorišete.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

"PRIRODA JE PRAVO MESTO ZA RAZVOJ DECE" Dubaić: Obavljamo aktivnosti koje utiču na EDUKACIJU. Deca su danas udaljena od prirode  Kurir TV

 Izvor: Sensa/M.D.