Joga bez dilema: kako održati živi interes u joga praksi

Interesovanje za jogu, kao što znamo, vrtoglavo raste iz godine u godinu. Taj interes se, naravno, odnosi na jogu kao sredstvo do ovog ili onog cilja, a ne na jogu kao idealnu priliku za povezivanje sa istinom o tome ko i šta smo mi stvarno. Jedno je kada se zainteresujemo za jogu zbog budućih koristi koje očekujemo da dobijemo, a drugo je kada nam se probude radoznalost i želja za dubljom svrhom joge koja se ogleda u daleko širem kontekstu. Međutim, nešto je sasvim treće kada se osposobimo da održimo, dovoljno dugo, živi interes u praksi joge, tako da možemo da uvidimo i proživimo sve što neophodno, kako bismo došlo do istinske transformacije našeg odnosa sa sobom i svetom. Drugim rečima, kako bismo iskustveno došli do onoga što joga stvarno jeste u svom najdubljem smislu.

Ako jogu doživljavamo kao pilulu koju spremno gutamo samo zato što očekujemo da će nam posle biti bolje, onda to neće valjati. Ukoliko smo zainteresovani za jogu zato što mislimo i verujemo da će nas to osloboditi ove ili one boljke, straha, fobije, apatije, nesigurnosti, osećaja tromosti ili besmisla, neće dugo proći dok jednostavno ne dignemo ruke od joga prakse i čežnjivo pogledamo kako da se uhvatimo za nešto drugo, treće itd. Kako god da okrenemo, ako praktičnoj primeni ne pristupimo na odgovarajući način, od samog početka, stvar neće upaliti.

PageBreak

Koliko kreativnosti ima u jogi

Taj magični način koji će nesumnjivo da upali sadrži pet ključnih faktora, a to su:

Stavljanje joge u realnu perspektivu

Ovo je prvi i najvažniji korak koji je neophodan ne samo za održavanje živog interesa u praksi, već i za pitanje da li ćemo i gde stići baveći se jogom. Za razliku od asana, ovaj sustinski važan aspekt je nevidiljiv i vrlo suptilan za primećivanje, i baš zbog toga se najčešće dešava da ga totalno previdimo, a pogotovo ako jurimo postignuća kroz ciljno orijentisani pristup.

Ako gledamo za ciljem, to govori da smo jogu stavili u buduću umesto u realnu - sada/ovde - perspektivu. Ono što je najvažnije nije to što se dešava kao rezultat našeg napora, već svesnost prostora - unutrašnje tišine - odakle sve dolazi i gde se sve na kraju vraća.

Duh drevne Indije: kako Iyengar joga pruža osećaj mira i energičnosti...

Najlakše je pomisliti i poverovati da je jogička perspektiva usmerena na budućnost, ili očekivanje da se desi sve to što mislimo da se ne dešava sada i ovde. Zato je najteže uspostaviti, a naročito održati, originalni stav (jednodušno učešće, u zenu početnički um) i kontekst - tj. realnu perspektivu - na samom početku. To što je najteže, naravno, ne znači da je neizvodljivo i da zbog toga treba ići nekim drugim zaobilaznim putem. Stvar je u tome da najvažnije stvari, kao što je ovaj prvi faktor, ne možemo da imamo kao cilj kome ćemo da težimo, jer cilj je sam put do cilja. I drugo, bez realne perspektive nema ni živog interesa i radoznalosti, što onemogućava empirijsko istraživanje, bez čega joga postaje mrtav leš bez živosti, svežine i kreativnog kvaliteta.

Konačno, kada stavimo jogu u realnu perspektivu, više je nećemo videti i doživljavati kao tamo neku tuđu (hinduističku, američku itd.) jogu. Bez obzira na to kojem stilu joga pripadala, to će biti krajnje intiman i sveti čin i igra našeg telo-uma.

Uživanje

Jedna od ključnih svrha joge je da se ponovo povežemo i uspostavimo u stanju uživanja kao nekada kad smo bili beba. Uživanje je nasmejani i entuzijastični kvalitet bića koji se neguje tako što mu dozvoljavamo da prosto dođe do izražaja kroz nevinu fasciniranost ili začuđenost samom činjenicom da se život dešava sada/ovde, i da smo mi taj život. Kada u tom kontekstu vežbamo jogu, umesto u kontekstu borbe i osećaja da nam nešto fali, moći ćemo i želeti da održimo živi interes i u ostatku života, a ne samo za vreme joga prakse. Kao što vidimo, uživanje nije rezultat mukotrpnog ulaganja znoja na joga prostirci. To, na svu sreću, ne zavisi od naše sposobnosti da izvedemo iščašeno zahtevne poze sa matematičkom preciznošću, kao što se preferira u nekim sistemima, ali zato i te kako zavisi sa kojim unutrašnjim stavom, kvalitetom prisustva i naporom pristupamo jogi.

Kreativnost

Tamo gde je realna perspektiva, tamo su i realno uživanje, strast i kreativnost. To je prirodni sukcesivni pokret kreativne sile (prane) u svom samoizražavanju kroz nas. Kreativnost u jogi se ne odnosi na to šta radimo, već kako to radimo i sa kojim unutrašnjim stavom. Stoga, kreativnost proizilazi iz otvorenog i fleksibilnog uma, što je suprotnost sistemskom vežbanju u kome je sve unapred zacrtano. Kada smo kreativni, potpuno smo prisutni u stanju jednostavnog, radoznalog, relaksiranog i zadovoljnog uma. To je stanje u kome nismo zavisni od tračnica tradicionalnog ili modernog sistema. Da bi kreativnost mogla da procveta na našoj joga prostirci, treba da naučimo da se uskladimo sa dimenzijom otvorenog ili prirodnog uma - unutrašnjom tišinom - umesto sa umom koji je uslovljen kroz hvatanje za akumulirano znanje, tj. za poznato.

Dublje prepuštanje

Ovo je tačka u kojoj se stvarno lome koplja. Dublje prepuštanje, osim što balansira držanje ili kontrolu, isto tako čini da joga teče i omogućava nam da dublje sagledamo gde smo, šta smo i šta (ne) treba da radimo, što i jeste cilj joge. To je ključni kriterijum da li će joga delovati transformativno ili ne. Najlakše je doći na joga prostirku s namerom da dovedemo stvari u red uz pomoć kontrole, tj. sile, a najteže je svakako (o)pustiti se, pa bilo to i na delić sekunde. Odgovor zašto je tako nije težak.

PageBreak

Joga i dharma

Ako se dublje prepustimo, sve bi moglo da se raspadne u paramparčad, i tek tad nećemo uspeti da ostvarimo sve to u šta verujemo. Otud, dublje prepuštanje je vrlo kritično jer neizostavno uključuje suočavanje sa duboko ukorenjenim strahovima, između ostalog.

Bez obzira na to što instinktivno i intuitivno znamo da je upravo to ono što će učiniti da se pokrene progresivni proces promene, dublje puštanje je nesumnjivo poslednja stvar u životu koju ćemo reskirati da dopustimo sebi. A opet, baš to je mesto u kome klupko od uslovljenog uma počinje da se raspetljava. To je dimenzija u kojoj su istinska meditacija i sloboda mogući. Jednom rečju, tu joga (ili poza) tek počinje.

Življenje joge

Življenje joge počinje na joga prostirci. To je mesto gde sabiramo pažnju i posvećujemo je sa živim interesom u nameri da razumemo sebe i svet oko nas. Tako, usput, postajemo svesni na koje sve naviknute (nesvesne) načine kompromitujemo optimalno funkcionisanje psihofizičkih i energetskih sistema. Dublji interes za jogu se rađa tek kada shvatimo njen stvarni značaj kada je u pitanju preusmeravanje na put ispravnog (dharmičnog) življenja. U tom smislu, joga nam služi kao svojevrsna pomoć da se korigujemo u svakom pogledu.

Pitanje je da li zaista želimo promenu, a pogotovo načina na koji gledamo i doživljavamo stvari. Da li želimo da dovedemo u pitanje sopstvene stavove, uverenja i obrasce ponašanja - jednom rečju, način života?

Lotos mudra za otvaranje srca: položaj ruku koji aktivira srčanu čakru i vraća nas korenima...

Ako je odgovor da, onda imamo pune ruke posla kako na joga prostirci, tako i u svakodnevnom životu. U svakodnevnici, kao i na prostirci, možemo početi tako što ćemo: a) zapažati i prihvatati gde smo stvarno kad god se setimo, b) negovati nameru da budemo prisutniji i zainteresovaniji za stvari koje se dešavaju u nama, našim odnosima i neposrednoj okolini, c) podsećati se da ne držimo disanje pod kontrolom, d) biti zadovoljniji onim što imamo i ne tugovati za onim što nemamo, e) biti otvoreni na promenu načina na koji gledamo na stvari, ili paradigme života itd. Na kraju krajeva, jedino kada zaista od srca želimo promenu više nego da se obezbedimo (realno izolujemo) u svom udobnom imaginarnom svetu, želećemo da uspostavimo i održimo i živi interes - jednodušnu (iskrenu) budnu pažnju, kako u jogi tako i u životu.

Izvor: Sensa