Moderan način života promenio je ne samo naš svakodnevni život već i naša tela. Povećanje telesne težine, promene u apetitu, problemi sa spavanjem nisu samo sporedni efekti savremenog, uglavnom teškog doba. To su posledice produženog stresa, koji bukvalno pretvara naš hormonski sistem u bojno polje.
Evo šta endokrinolozi i nutricionisti kažu - zašto se gojimo kad smo pod stresom.
1. Kortizol je hormon stresa koji remeti metabolizam
Kortizol je hormon koji pomaže telu da se nosi sa stresom. Obično je najviši ujutru, dajući nam energiju za buđenje, a postepeno se smanjuje do večeri, pripremajući nas za spavanje. Međutim, kada se čovek uznemiri ili je pak u opasnosti, njegova proizvodnja je poremećena.
Kada se budite nekoliko puta tokom noći zbog anksioznosti, nivo kortizola ponovo skače. A to remeti prirodni ritam i sprečava telo da se oporavi.
Šta to znači za telo:
- Mast se taloži uglavnom u predelu abdomena.
- Apetit se povećava, posebno za slatkom i masnom hranom.
- Metabolizam se usporava.
- Oblik tela se menja (fenomen kortizolskog stomaka i otočenog lica). Proverite kako da pobedite višak kortizola.
2. Loš san je tajni saveznik viška kilograma
Loš kvalitet sna je još jedan ključni mehanizam za povećanje telesne težine:
- Poremećaj proizvodnje leptina i grelina, hormona koji regulišu apetit.
- Umor prati prejedanje: telo pokušava da nadoknadi nedostatak energije hranom.
- Osoba koja je spavala 4-5 sati konzumira više sledećeg dana.
Ljudi sa lošim snom imaju povećanu želju za brzim ugljenim hidratima, posebno ujutru. Teže im je da kontrolišu veličinu porcija i izbor hrane.
3. Smanjena fizička aktivnost zbog hroničnog umora
Stres i umor ubijaju motivaciju čak i kod najsvesnijih. Razlog je isti kortizol, koji, kada je duže vreme povišen, smanjuje nivo dopamina i serotonina - hormona zadovoljstva i energije. Čovek ne samo da se manje bavi sportom - on čak gubi i svoju svakodnevnu aktivnost: bira da leži na kauču umesto da hoda, a lift umesto da se penje stepenicama. Proverite koje savete protiv stresa daje čuvena ruska nauičnica.
4. Promene u ishrani i neredovno vreme obroka
Još jedna posledica stresa je haos sa hranom:
- Ljudi jedu kad imaju vremena, a ne kada im je potrebno.
- Pomeranje glavnog obroka na večeru.
- Prejedanje pod stresom (emocionalno prejedanje).
- Češće biranje jednostavne i visokokalorične hrane (hleb, kolači, brza hrana).
Sve ovo dovodi do insulinske rezistencije, kada ćelije lošije apsorbuju glukozu i telo je skladišti kao mast.
Psihološki umor je osnova svih fizičkih promena
Stalni osećaj anksioznosti, napetosti i preopterećenja informacijama jeste psihoemocionalna iscrpljenost, koja dovodi do:
- gubitka motivacije da se brinete o sebi
- visite na društvenim mrežama umesto da se krećete
- emocionalni slomovi
- kršenje režima ishrane i spavanja.
Živimo u vreme koje traži preteran napor od tela. Dakle, ako telo na to reaguje viškom kilograma, to nije slabost, već reakcija preživljavanja. Ne kažnjavajte sebe, pazite na sebe i zapamtite: svaki korak ka promeni je pobeda.
BONUS VIDEO:
