Svi smo čuli za fermentisane namirnice, ali da li znamo koje su i na koji način nastaju?
Fermentacija je proces razlaganja organskih supstanci — povrća, voća, žitarica, ribe, mesa i mlečnih proizvoda— unošenjem kvasca ili korisnih bakterija. Postoje tri osnovne vrste fermentacije:
-Fermentacija mlečne kiseline: Oslanjajući se na kvasce i bakterije za pretvaranje skroba i šećera u mlečnu kiselinu, Fermentisana hrana proizvedena fermentacijom mlečne kiseline sadrži žive mikroorganizme, tj.probiotike.
-Fermentacija etilnog alkohola: Ova vrsta fermentacije koristi kvasac za proizvodnju vina i piva. Ne proizvodi žive mikroorganizme (probiotike)
-Fermentacija sirćetne kiseline kojom se dobija sirće
Fermentisana hrana može naći u većini svetskih kuhinja, a prvobitna namera bila im je da se što duže očuvaju. U zavisnosti od metode koja se koristi, proces fermentacije može podstaći rast bakterija, tj. probiotika, a to su „dobre“ bakterije koje pomažu telu da svari hranu i održi balans crevne flore. To su Lactobacillus, Bifidobacterium, Bifidobacterium lactis HN019. One su veoma značajne u ishrani jer jačaju naš imuni sistem.
Da biste bili sigurni da kupujete fermentisanu hranu koja sadrži probiotike, potražite oznaku „prirodno fermentisano“ na etiketi pakovanja i obratite pažnju na rok trajanja.
U neke od najčešćih fermentisanih namirnica spadaju jogurt, kefir, kombuha i kiseli kupus (Kimči). Kombuha je gljiva poreklom iz Azije, a koristi se za pravljenje veoma zdravog napitka koji podseća na čaj. Kimči je korejskog porekla, a u pitanju je fermentisani napa kupus i rotkvica. Mi u Srbiji imamo domaći kiseli kupus koji je najbolje jesti u obliku salate. Ipak, obratite pažnju ukoliko imate viskog pritisak, jer sadrži dosta soli. Za jogurt i kefir nema bojazni, osim ako niste intoleratni na mlečni šećer. U tom slučaju potražite pakovanja na kojima biše da je bez laktoze.
Izvor: Sensa