Veliki nedostatak hormona štitaste žlezde u starosti može da uzrokuje pojavu demencije, ali je i demencija u nekim slučajevima uzrok stvaranja viška ovih hormona. Ovo stanje se najčešće ne prepoznaje, jer se simptomi koje uzrokuje disbalans tiroidnih hormona pripisuju prirodnom procesu starenja, a ne bolesti štitaste žlezde. Naime, iako problemi sa koncentracijom, pamćenjem, usporenošću, lupanjem srca i teškim penjanjem uz stepenice mogu da budu posledica starenja, oni su neretko i znaci poremećaja funkcije štitaste žlezde.
U intervjuu profesor dr Miloš Žarković, endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da se simptomi, kao i posledice, poremećaja funkcije tiroide razlikuju od toga da li je do njega došlo u detinjstvu, trudnoći, zrelim godinama ili kasnijem životnom dobu:
- Kod dece se disbalans hormona štitaste žlezde uočava jer dolazi do problema u rastu i razvoju. Kod žena u reproduktivnom periodu takođe se često misli na zdravlje štitaste žlezde, dok su kod onih u srednjim godinama simptomi takvi da uzrokuju konkretne probleme. U starosti ih je najteže izdvojiti i prepoznati, jer postoje i druge bolesti, a i prirodno opadaju sposobnosti razmišljanja i rasuđivanja.
Koji simptomi bi u starosti trebalo da upute na analizu hormona štitaste žlezde?
- Poremećaji srčanog ritma kojima se ne zna uzrok, gubitak težine, promene raspoloženja i preznojavanje mogu da budu skopčani sa viškom hormona ili hipertiroidizmom. S druge strane manjak hormona može do dovede do problema sa koncentracijom, pamćenjem, zamorom, usporenošću. Teža posledica deficita hormona uzrokuje osim demencije i pojavu psihoza, takozvano miksedemsko ludilo, ali se ovo veoma retko viđa. Ipak, ova stanja su reverzibilna, odnosno izlečiva kada se uvedu lekovi za nadoknadu hormona.
Koja je uloga tiroidnih hormona?
- Štitna žlezda luči hormon tiroksin i u nešto maloj količini trijodtironin. Ovi hormoni su direktno odgovorni za pravilno funkcionisanje mozga i kompletnog metabolizma. Njihov deficit može da nastane već po rođenju što je nekada rezultiralo pojavom kretenizma. Danas je ovaj težak poremećaj iskorenjen jer se već tri decenije radi neonatalni skrinig, i sva deca se testiraju, pa lekar ima dve nedelje na raspolaganju da uvede terapiju ako je potrebna, a kojom se otklanjaju sve razvojne tegobe.
Kako poremećaj funkcije štitaste žlezde utiče na trudnoću?
- Preporuka je da se svim trudnicama, odnosno svim ženama koje planiraju trudnoću proveri funkcija štitaste žlezde. Neke žene će da zatrudne bez obzira na to koliki im je TSH, a kod nekih žena njegove blago povišene vrednosti sprečavaju začeće. U samoj trudnoći povišene vrednosti TSH u principu su udružene sa komplikacijama trudnoće, prevremenim porođajem, pobačajem i eklampsijom. Kada je reč o umerenom ili teškom nedostatku hormona štitaste žlezde on se bez problema rešava uvođenjem odgovarajuće doze tiroidnih hormona, a na raspolaganju imamo 24 nedelje od začeća da započnemo terapiju.
Da li trudnoća može da provocira poremećaj u funkciji štitaste žlezde?
- U trudnoći je štitasta žlezda izložena većim zahtevima, pa može da dođe do ispoljavanja poremećaja, kojih nije bilo pre začeća. Trudnoća generalno utiče povoljno na autoimune bolesti, a to su najčešće bolesti štitaste žlezde. Međutim, posle trudnoće može da se pojavi problem, jer može da dođe do upala štitaste žlezde, a kod većine porodilja se to stanje ne prepoznaje. Razlog tome je to što žene svoje tegobe ne pripisuju bolesti, već umoru ili nervozi.
Trudnoća i problem sa štitnom žlezdom
U prvoj fazi ove upale prisutan je višak hormona pa se zato srce uzlupa, a česta je i nesanica. Posle toga dolazi do manjka hormona, što uzrokuje depresivno raspoloženje. Kod većine trudnica stanje se spontano povuče.
Ultrazvučna dijagnostika i analize krvi danas pomažu u lakšem otkrivanju bolesti štitaste žlezde?
- Kada nije postojala ova dijagnostika bolest se ispoljavala u tolikoj meri da je menjala fizički izgled obolelog. Danas su znaci oboljenja dosta diskretniji. Na primer, kod osoba srednjih godina snižena funkcija štitaste žlezde može da se manifestuje diskretnim simptomima kao što su pad koncentracije, promene raspoloženja, problem sa kratkotrajnom memorijom, što se svima dešava. Ako je deficit baš izražen onda dolazi do usporenosti, zimogrožljivosti, opstipacije, sniženog broja otkucaja srca, pa čak i do nadutosti lica i promene boje glasa. Kada postoji višak hormona onda se javljaju lupanja srca, nervoza, gubitak na težini, emotivna labilnost, kao i obilno znojenje.
Koliko često je poremećaj funkcije štitaste žlezde uzrokovan karcinomom?
- U poslednje dve decenije povećala se učestalost karcinoma štitaste žlezde. Iako je ovaj rak izlečiv, sa dosta dobrim prognozama poslednjih godina je zabeležen i porast broja umrlih od ove vrste kancera. Smatra se da je glavni uzrok u supstancama koje su u našem okruženju a koje, na primer, koristi savremena industrija u obradi tkanina, kao i zbog velike upotrebe plastike.
Izvor: Novosti