Glikemijski indeks (GI) je merna jedinica za brzinu kojom raste nivo šećera u krvi nakon konzumiranja određenih namirnica. Evo šta o njemu morate da znate!

Glikemijski indeks je uticaj 50 g ugljenih hidrata na nivo glukoze u krvi.

Razlikujemo namirnice s visokim, srednjim i niskim glikemijskim indeksom. Ako je glikemijski indeks namirnice viši, glukoza u krvi će brže rasti. Tako dolazi do većeg lučenja insulina, koji bi zapravo trebalo "štedeti".

Povezane vestiZdravlje i holistič…Kako teška voda utiče na naše zdravlje: naučna istraživanja koja će vas iznenaditi

Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom bismo smeli da jedemo samo u jednom slučaju i to nakon treninga dok je povećana insulinska osetljivost (osetljivost ćelije na delovanje insulina). Ukoliko imamo lošu insulinsku osetljivost ili pak nedovoljno lučenje insulina, glukoza ne može da uđe u ćeliju i tamo se potroši. Tako dolazi do viših nivoa šećera u krvi. Takav poremećaj nazivamo dijabetesom.

Glikemijski indeks rangira hranu i piće na skali od 0 do 100:

  • primeri hrane s visokim glikemijskim indeksom (iznad 70) uključuju beli pirinač, beli hleb, med, pečeni krompir, lubenica, čips, pivo, bundeva, gazirani sokovi, ječam, palenta…
  • primeri hrane sa srednjim glikemijskim indeksom (između 56-69) uključuju bananu, suvo grožđe, cveklu, marmeladu, kukuruz, smokve, kroasane, kuvani krompir, javorov sirup, kivi…
  • primeri hrane s niskim glikemijskim indeksom (ispod 55) uključuju šargarepu, leblebije, jabuke, sočivo, integralni hleb, smeđa pirinač, brokoli, krastavci, tikvice, jagode, trešnje, mleko, jogurt...

Izvor: Zivotistil.rtl.hr/Stil