U lavirintu čula

Objašnjavajući kako to izgleda, Aleksandra navodi primer iz jedne škole, gde su želeli da rade na promeni autodestruktivnog ponašanja mladih. „Pitala sam se kako ćemo to da uradimo, na koji način da priđemo problemu. Rešili smo da preventivno delujemo na mlade ljude, pa smo napravili scene koje dovode do autodestrukcije. U školi u kojoj smo radili imali smo scenu u kojoj su se deca poistovećivala sa nasilnikom i obožavala ga. Zvali su ga Miki i mi smo pokušavali dve nedelje Mikija da promenimo. Tlačitelji su postali žrtve, uloge su bile promenjene. I uspeli smo Mikija da promenimo, nije više udarao druge, nije više otimao. Miki je izjavio, sada ću malo da razmislim pre nego što nešto uradim”, kaže Aleksandra ističući da promene upravo moraju da se dešavaju u lokalnoj zajednici, tamo gde ljudi žive i rade.

Radosna je kada ljudi prepoznaju i prihvate to što radi, kada sebi postave pitanje: „Šta ja mogu da uradim za druge i za sebe.” Učestvujući u Forum pozorištu ljudi shvataju da su tu jedni zbog drugih i da mogu da nauče da daju ali i da primaju od drugih ljubav i prijateljstvo. A da od svakog problema može da se napravi predstava pokazalo se i u Kuršumliji gde je takođe organizovala Forum pozorište.

„Radila sam s profesorima, scena je trajala tri do četiri minuta. Želeli su da govorimo o problemu mita i korupcije. Pitam ih da li je scena realna a oni kažu da jeste. Pitam, da li bi želeli nešto da promene, tišina, tajac. Rekla sam, uradićemo scenu ponovo a ako hoćete nešto da promenite u toj sceni podignite ruku i kažite stop. Ništa se ne dešava, bilo je jako napeto. U tom trenutku jedan od izvođača je pustio muziku i oni su počeli da igraju kolo. Uhvatila se i publika i izvođači i mi treneri.

To mi se nikada nije desilo, razmišljala sam o tome kada smo se vraćali kući. Dugo sam razmišljala o tome a onda se desilo da me je kolega pozvao posle izvesnog vremena i rekao, pogledaj današnje novine, u toj i toj školi u Kuršumliji izašlo je da je uhapšen taj i taj zbog mita i korupcije. Zamislite, znači da su reagovali, malo kasnije ali su reagovali. I to kolo kada su se uhvatili, možda je simbolizovalo zajedništvo, u svakom slučaju je to bila katarza. To je život, Forum pozorište je život. Kada ga radimo u ljudima se uvek dešavaju promene, u njihovim glavama, srcima i telima,” kaže Aleksandra Jones.

„Cela tvoja organizacija, postavka, osnova života se sruši... Mnogo sam razmišljao o celom mom žiotu, o dobrim i lošim stvarima i zaključio sam da nešto nedostaje, da je trebalo da više pružim mojoj porodici i mojim prijateljima... Doneo mi je mir,” izjavljuju učesnici Forum pozorišta i Lavirinta čula.