Kineska i zapadna medicina ne govore istim jezikom. Zbog svoje mistične konotacije i filozofskog izražavanja, tradicionalna kineska medicina, uglavnom predstavljena akupunkturom, dugo je izazivala odbijanje medicinskih radnika i javnog mnjenja, piše dr Slađana Sisojević. Oni su prošli kroz sve faza učenja, neverovanja i neprihvatanja ovog preko 5000 godina starog sistema medicinskog znanja.

Kineska medicina sposobna je da sama sebe objasni bolje nego što se to može nesrodnim metodološkim pristupom zapadne nauke. Kako, dakle, premostiti jaz između dve medicine i usvojiti sistem znanja za dobrobit onih koji od lekara ocekuju pomoc? Proučiti sistem kineskog medicinskog znanja iznutra, priznati mogućnost postojanja drugog ugla posmatranja iste stvarnosti neophodan je uslov za korišćenje svih mogućnosti ovog drevnog nasleđa planete.

Teorije jina i janga i pet elemenata predstavljaju dva osnovna filozofska okvira u kojima se posmatraju funkcionisanje zdravog organizma, nastanak i razvoj bolesti. Poreklo pojmova leži u posmatranju smenjivanja dana i noći. Dan, odnosno jang, oznacava svetlo, toplo, aktivno. Noć, tj. jin je tamno, hladno, neaktivno. U svakoj pojavi mogu se uočiti ove dve krajnosti. Jin i jang su međusobno zavisni, suprotstavljaju se jedan drugom i uzajamno se obuzdavaju. Svaki poremećaj funkcionisanja organizma može se objasniti neravnotežom između jina i janga.

Koliko god simptomi mogu biti raznovrsni, sve terapeutske metode kineske medicine usmerene su na ponovno uspostavljanje ove ravnoteže, odstranjivanjem viškova ili podržavanjem oslabljenih snaga. Dvoje ljudi mogu da razvijaju svoj odnos tako da je jedno od njih pasivno, a drugo agresivno. Ako dođe do krajnosti, mora se uspostaviti ravnoteža, i to na tri načina: kroz harmoničnu transformaciju – staloženim razgovorom; kroz naglu transformaciju – burnim sukobom, i treća opcija je da dvoje ne povrate ravnotežu i da se raziđu.

Sve što postoji u prirodi svrstano je u pet kategorija: drvo, vatru, zemlju, metal i vodu. Svakom elementu pripadaju određeni organ, emocija, boja, ukus, godišnje doba.

Kineska medicina kako emocije mogu uzrokovati bolest.jpg
Sensa/Printscreen 

Prema kineskoj medicini, osnovni uzrok bolesti su emocije, a svaki organ ima svoju emociju. Kad je u suvišku, ta emocija oslabljuje odgovarajuci organ. Ljutnja je vezana za jetru. I naš narod kaže "žučna svađa"; "pojede mi džigericu". Strah oslabljuje bubrege, pa se i kaže "upiškio se od straha".

Pluća su vezana za tugu. Mnogi naši pesnici između dva rata, melanholici koje je mučio "svetski bol", bolovali su od tuberkuloze. Znajći ovo, jasno je da treba uskladiti svoj način života, ishrane i ponašanja sa prirodom i godišnjim dobima. Na kraju se izjednači ono što smo dobili i ono što smo izgubili. Jin i jang ne idu bez toga.

Izvor: Sensa