Simptomihormonske neravnoteže su brojni i često podmukli. Učiteljica joge Dina Rodrigez, kreator sistema hormonske joga terapije, deli svoje iskustvo i saznanja o tome gde se kriju izvori neravnoteže i poziva nas da reagujemo na vreme.

Hormonski disbalans najčešće nastaje kada dođe do greške u komunikaciji, koja može nastati iz više razloga, dok su greške u obradi dolaznih signala u ćelijama odgovorne i za mnoge ozbiljne bolesti (kao što su dijabetes, autoimune bolesti, rak...) . Širok je spektar okidača, uzroka hormonske neravnoteže, i ako pažljivo pogledamo, skoro da se družimo sa njima svakodnevno. Navešću one bitne:

Endokrini disruptori – sintetičke supstance koje direktno utiču na naš endokrini sistem, a ljudi ih svakodnevno ispuštaju u životnu sredinu, a procenjuje se da ih ima više od 100.000. Prisutni su svuda, od naših domova, preko polja i reka, do vazduha. Imaju direktan uticaj na endokrini sistem, oponašajući ili narušavajući prirodne hormone koji kontrolišu naš rast, razvoj, funkcije tela, plodnost... Često se ističe da postoji preko 3.000 različitih pojačivača ukusa, konzervansa, aditiva, boja. (npr. neki od aditiva imitiraju rad estrogena – ksenoestrogeni).

Stres – kao da je obavezan "pratilac" za svakog od nas, a zašto?! Ponekad, nesvesno, to čvrsto vezujemo za sebe, ne ispuštamo, misleći da ne možemo drugačije i da je takvo ponašanje deo naše prirode. Stres može nastati kao rezultat bolnih nadražaja uzrokovanih bilo kojom vrstom fizičkog stresa ili oštećenja tkiva. Zatim usled emocionalne napetosti – mentalnog stresa, koji izuzetno brzo povećava nivo ACTH (hormona koji luči adenohipofiza da bi stimulisala nadbubrežnu žlezdu da luči kortizol, "hormon stresa"). Ovaj ozloglašeni kortizol zapravo, pokreće niz metaboličkihefekata koji ublažavaju štetne efekte stresa. Uprkos tome, on ima povratno dejstvo na hipofizu da smanji njeno lučenje, ali su često stresni stimulansi jači i prevazilaze ovo svojstvo inhibicije povratne sprege, zbog čega izazivaju periodično povećanje lučenja kortizola nekoliko puta u toku dana ili produžavaju njegovo lučenje tokom dana. hroničnistres.

Iza psihičkih i fizičkih reakcija na stres stoji niz hormona. Na primer, odnos kortizol/DHEA je odličan biološki marker stresa i starenja. Kortizol je katabolički hormon, kada je povišen izaziva anksioznost, hronični umor, narušeno pamćenje, lošu koncentraciju...‚

Nesumnjivo, ne primećujući, nažalost, često sagorevamo, trošeći i fizičke i duhovne resurse u svakodnevnoj trci, gubeći sebe, kako bismo ostvarili ciljeve koje smo sami sebi postavili ili su oni postavljeni za nas. Naša svakodnevna preterana lista obaveza, neplaćeni računi, nesuglasice, propali dugo planirani odmori podižu nivo kortizola, koji našem organizmu nikako ne odgovara.

Stresom remetimo brojne procese koji teže održavanju stabilnosti u telu i drastično povećavamo proizvodnju slobodnih radikala (endogeni izvor slobodnih radikala u telu), tako da u jednom trenutku nismo u mogućnosti da proizvedemo ili unesemo dovoljno antioksidanata da bismo sprečiti oksidativni stres.

Kako da znamo da je kortizol visok bez odlaska u laboratoriju?

• grizemo nokte ili olovku;
• česte pojave groznice;
• ne kontrolišemo težnju ka hrani;
• redovno osećamo grčeve, bol ili slabost u mišićima;
• umor nas ne napušta;
• borimo se i da zaspimo i da ostanemo budni;
• postajemo zaboravni;
• imamo poteškoća da se koncentrišemo;
• čini nam se da češće bolujemo ili da smo bolesni duže od drugih.

Lekovi – neki lekovi takođe mogu izazvati hormonsku neravnotežu, na primer ometanje proizvodnje ženskih polnih hormona sintetičkim verzijama estrogena i progesterona.

Candida - gljivica sa kojom se često susrećemo, a koja smanjuje lučenje estrogena, takođe može biti pokretač hormonske neravnoteže u organizmu.

Kofein, koji najviše konzumiramo, ali sve treba da se meri, jer nekoliko šoljica kafe dnevno može da izbaci hormone iz ravnoteže, kao i fizička neaktivnost, pušenje, alkohol, nedostatak sna...

Izvor: Sensa