Nekad su ljudi većinu vremena boravili na otvorenom, pa je njihovo telo dobijalo vitamin Du izobilju. No danas, kad većinu godine provodimo u zatvorenim prostorima, pogotovo zimi kad sunca prirodno ima znatno manje, a leti se štitimo kremama koje ne dopuštaju UVB zracima da penetriraju u kožu, vlada svojevrsna epidemija nedostatka ovog vitamina. Prema nekim teorijama, to je jedan od razloga zašto sve više obolevamo.

Širok spektar delovanja

Nedostatak vitamina D u organizmu povezuje se, naime, s nizom zdravstvenih tegoba. Nekad se smatralo da vitamin D ima vitalnu ulogu u mineralizaciji kostiju i zuba, a poznato je da njegov manjak kod dece može uzrokovati rahitis, a kod odraslih osteoporozu. Nova istraživanja povezuju nedostatak vitamina D sa gojaznošću, dijabetesom, kardiovaskularnim i autoimunim bolestima, depresijom, psorijazom i neplodnošću. Čini se da vitamin D vrlo snažno deluje na ublažavanje upala i poboljšanje imuniteta.

Kako ga nadoknaditi

Osobama vrlo svetle i reaktivne puti koja ne podnosi sunčanje, kao i onima koje su bolovale od melanoma pa treba da izbegavaju sunce, fitonutricionista Goran Smirčić savetuje povećan unos vitamina D. „Koža tih osoba stvoriće nešto vitamina D jer je nemoguće zatvoriti se u mračnu sobu, ali zbog smanjenog kontakta sa suncem i radi blagotvornog uticaja vitamina D dobro je uzimati suplementaciju ili povećati unos ribljeg ulja i mesa, jer su najbolji izvori vitamina D.“

Ako ne provodite dovoljno vremena na suncu, starija ste osoba, ishrana vam je neuravnotežena i nutritivno siromašna ili ste vegan, ne bi bilo naodmet uraditi analizu krvi 25-OH koja će otkriti količinu ovog sunčevog vitamina u vašoj krvi. Odlučite se za ovu analizu i ako primetite simptome nedostatka vitamina D, kao što su: česte prehlade, depresija, letargija, bolovi u mišićima, krhki zubi i prelomi kostiju i pri blažim traumama.
Ako se ustanovi da vašem organizmu nedostaje vitamina D, na raspolaganju su vam dva načina kako možete povisiti njegov nivo.

Ishrana bogata vitaminom D. Iako hrana nije najbolji izvor ovog vitamina, deo dnevne potrebe organizma može se dobiti pažljivim kreiranjem jelovnika. Najbolji izvori vitamina D su riblje ulje i meso, smatra nutricionista Smirčić, a zatim idu mleko i mlečni proizvodi, jaja (žumance), semenke i džigerica. Ako volite hranu iz mora, nekoliko puta nedeljno jedite neku masnu ribu, kao što su losos, tuna i skuša.

Uzimanje dodatka u ishrani. Prema nutricionističkim smernicama, Smirčić ističe da preporučena dnevna doza vitamina D za zdrave odrasle osobe do 70 godina iznosi 400 - 600 internacionalnih jedinica (IU), a za stariju populaciju doza je nešto viša - 800 IU. Kao najbolju opciju savetuje suplemente s biološki najpotentnijom kombinacijom vitamina D – vitamina D2 (ergokalciferol) i D3 (kolekalciferol) – u obliku oralnih kapi ili kapsula. Američki nacionalni institut za zdravlje pak predlaže uzimanje spomenutog suplementa u kombinaciji s kalcijumom, jer taj mineral poboljšava njegovu efikasnost.

Posavetujte se sa lekarom o prikladnoj dozi i ne uzimajte dodatak ishrani isključivo na svoju ruku. Takođe, treba imati na umu da je za apsorpciju vitamina D potreban dobar integritet creva, a neke bolesti (npr. bolesti žuči) mogu smanjiti apsorpciju.

Izvor: Sensa/Sensa.hr