Ser Mjuer Grej, bivši šef organizacije naučnog znanja u Britanskoj zdravstvenoj službi, objašnjava kako da održimo zdravlje i mladost jednostavnim postupcima. To je i tema njegove knjige "Vodič za dobar život", objavljene u Velikoj Britaniji u januaru 2015. godine.

Nije tajna da sa godinama raste rizik od zdravstvenih problema i to naročito posle 60. godine u proseku. Posledično, većina ljudi se obraća lekaru i podvrgava najrazličitijim tretmanima.

Ser Grej, međutim, ukazuje da se sami doktori medicine uopšte ne ponašaju tako. Oni se neće zaputiti pravo u apoteku niti se obratiti za konsultaciju kolegi koji je najbolji u dotičnom polju medicine. Evo zašto su oni oprezni pri korišćenju lekarskih usluga:

1. Uvek postoji više naučnih dokaza koji idu u prilog novim tretmanima nego što će se skupiti dokaza o rizicima i ograničenjima. Razlog je jednostavan: kada se novi medicinski tretman opiše u naučnom radu sa više pozitivnih nego negativnih dokaza, veća je verovatnoća da će takav rad biti objavljen u naučnom časopisu.

VIŠE: Put znanja: kako Kinezi čuvaju svoje zdravlje

2. Laboratorije i drugi dijagnostički centri će češće proizvoditi takozvane "lažne pozitivne rezultate" koji ukazuju da je bolest možda prisutna čak i kad nije. To znači da su višestruke analize možda poželjne, a da rizični tretmani nipošto nisu preporučljivi do sigurne dijagnoze.

3. Svaka medicinska intervencija može biti štetna. To se odnosi na lečenje medikamentima, operaciju pa čak i testiranje - sve od navedenog može imati štetne efekte po zdravlje kod nekih ljudi, čak i ako iz izvode najbolji medicinski stručnjaci.

"Sve to upravo znaju lekari i zato će biti vrlo oprezni pre nego što potraže pomoć kolega. Na primer, mnogi će pokušati da odlože operacije što više mogu", kaže ser Grej. "Zašto? Pa, ugradnja veštačkog kuka ili kolena su divne operacije ali jedan broj njih ipak pođe naopako, čak i u najboljim ortopedskim klinikama. I zato, mnogi lekari će se odlučiti da vežbama pa i analgeticima poprave stanje dokle god je to moguće."

PageBreak

Ugradnja veštačkog kolena: da ili ne

Zamislimo pacijentkinju, gospođu Džonson, koju muči artritis u kolenu i kojoj su zbog toga mnogi poslovi postali problematični kao, na primer, baštovanstvo koje toliko voli.

Prost odgovor bi bio - ugradnja veštačkog kolena. I zaista, mnogi lekari bi upravo to i posavetovali. Međutim, treba znati da posle ovakve operacije ona možda uopšte neće ni moći da klekne! Zato je bolje da, jednostavno, u vrtu napravi uzdignute leje ili napravi specijalne alatke kojima će moći da radi i bez saginjanja.

Najvažnije je da pacijent, pre bilo kakvog velikog zahvata, postavi sledeća pitanja:

  • Šta mi najviše smeta?
  • Da li sam dovoljno dobro objasnio doktoru šta mi najviše smeta?
  • Da li će predloženi tretman samo otkloniti simptome ili će zaista rešiti i ono što meni najviše smeta?
  • Da li sam dobro obavešten o svim mogućnostima koristi i štete eventualnog tretmana?
  • Jesam li siguran da se opravdano odlučujem i zaista želim ovaj tretman - hoću li okrivljavati sebe ako nešto pođe naopako?
  • Koliko je tretman hitan?
  • Gde treba da ga obavim?

Na kraju, postavite ova pitanja svom doktoru:

  • Ako 100 ljudi obavi taj tretman, koliko njih će imati dobre rezultate?
  • Ako 100 ljudi obavi taj tretman, koliko njih će patiti od štetnih posledica?

VIŠE: Vinjasa joga: petominutna serija za snagu i stabilizaciju kukova i skočnih zglobova (VIDEO)

    Uz sve lepote Interneta, nemojte završavati konsultacije sa dr Guglom. Na engleskom govornom području, ser Grej preporučuje samo dva izvora Britansku zdravstvenu služb u (NHS) i Medline Plus, koju vodi Nacionalna biblioteka za medicinu u Vašingtonu.