Telesni bolovi i delovanje u skladu s onim što razumemo kao poruku svoje duše spada u magijsku fazu procesa isceljenja, na koju ne možemo da utičemo.
Ljudsko telo je vrlo osetljiv instrument, koji svakom svojom ćelijom prenosi poruke naše duše; simptomi, koji se na njemu pojavljuju, obično su odraz naše unutrašnje neravnoteže i nerazrešenih emotivnih i drugih konflikata, kojih često ni sami nismo svesni. Više o tome pročitajte u tekstu Ljudsko telo prenosi poruke duše pomoću bolesti: evo kako su povezani aura, negativne emocije, mentalna energija i naš organizam.
A kako je sve zapravo povezano, kako emotivne i fizičke traume utiču na određene organe, otkrijte u niže u tekstu...
Naravno, ništa nije jednosmisleno ni svedivo na jednostavne zaključke. Pitanja bolesti, života i smrti uveliko prevazilaze mogućnosti našeg razumevanja, mnogo toga zavisno je i o onome što religiozni ljudi nazivaju Božjom milošću.
Međutim, u svakom procesu postoje magijska i mistična faza - magijska se odnosi na ljudsko delovanje (npr. kako bi izrastao željeni plod, seljak treba da obradi zemlju, posejati seme i zalivati) dok na mističnu (npr. kišu, sunce, vreme potrebno da seme izraste u plod) ne možemo uticati, ona ima sopstvenu logiku, tempo i načine. Pokušaj razumevanja govora telesnih simptoma i delovanje u skladu s onim što razumemo kao poruku svoje duše spada u magijsku fazu procesa isceljenja tj. ono što mi sa svoje strane možemo i trebali bismo učiniti, kako bismo se otvorili u saradnji s onim višim, neshvatljivim, mističnim.
Nije uvek lako ni razumeti šta nam naše telo želi reći, kakvu poruku duše nam želi preneti. Kao polazna tačka pri tome mogu nam poslužiti pitanja poput: Koju ulogu igra povređeni/oboleli deo tela, na koji način njegov rad doprinosi pravilnom funkcionisanju celog organizma? Kakve osećaje taj problem u nama izaziva, kojim rečima da se služimo kako bismo ga opisali? Kada su se pojavili prvi simptomi, kako su se razvijali, šta se kroz to vreme događalo u našem životu?
Osim toga, kako ništa u životu nije samo crno ili belo, možemo se zapitati koja bi bila skrivena nagrada te bolesti, koji nas je skriveni motiv doveo do nje (i potstiče nas da je održavamo) - možemo li tu nagradu ostvariti na zdraviji način. Na primer, dobijanje pažnje, nege, izbegavanje konflikta s osobom koju doživljavamo moćnijom od sebe, izbegavanje odgovornosti u situaciji kojoj se ne osećamo doraslim...
Ljudi su slojevita bića
Mnogo je pristupa pozadini bolesti od kojih oboljevamo i svaki od njih obuhvata samo neke od njihovih aspekata. Pored toga, ljudi su slojevita bića koja ne možemo "smestiti u ograničene prostore", svaki pokušaj slaganja određenih crta i njihovih uzroka (kao i kada je npr. reč o tipovima ljudskih karaktera) tek naznaka, posticaj od kojeg možemo krenuti istražujući mnogobrojne niti od kojih je ispletena mreža nečijeg postojanja. I svrha ovoga kratkog pregleda upravo je takva - odškrinuti neka nova vrata, postaknuti na razmišljanje, istraživanje...
Upale - koji konflikt ne vidimo, ne priznajemo?
Krenimo od najjednostavnijih, gotovo svakodnevnih smetnji kao što su nivoi infekcije, upalni procesi i sl. kroz koje se manifestuju potisnuti konflikti.
Infekcija počinje u trenutku kad uzročnik (virus, bacil i sl.) naiđe na plodno tlo. Sklonost nekog organa upalama naučna medicina obično objašnjava njegovom urođenom slabošću, dok će skloniji psihosomatskom načinu razmišljanja to dovesti u vezu s prirodom psihičkog konflikta.
Prodrevši u telo, uzročnik stvara upalno žarište; oko njega se skuplja tkivna voda i prave otoke, čime osoba postaje svesna njegovog postojanja. Suočen s uljezom, organizam počinje da se bori protiv njega, što je često praćeno povišenom temperaturom, koja predstavlja neku vrstu katarze.
Ako je reč o konfliktu manjeg opsega, uzročnik će putem gnoja, materijalizovanog produkta borbe između njega i odbrambenih snaga, napustiti telo u promenjenom neopasnom obliku, ostavljajući o sebi informaciju u obliku tzv. "specifičnog" ili "nespecifičnog" imuniteta, što znači da kroz bolest istrenirane i ojačane odbrambene snage u budućnosti mogu specifično reagovati na slične napade.
Ukoliko organizam ne uspe da pobedi uzročnika, jedan od mogućih ishoda je - smrt. Ne pobedi li pak nijedna snaga, između uzročnika i odbrambenih snaga uspostavlja se kompromis i uzročnik ostaje u telu, naizgled miran, ali spreman da se aktivira, u nekoj sledećoj "prikladnoj" situaciji.
Drugim rečima, nerešeni konflikt i dalje blokira energiju osobe. Raznim vrstama lekova poput npr. antibiotika problem se u osnovi ne rešava već samo još dublje utiskuje, sve dok jednom ne bukne u obliku neke znatno kompleksnije bolesti, koju više neće biti moguće ignorisati. Bolje bi bilo zapitati se koji svoj unutrašnji i/ili spoljašnji konflikt ne vidimo, izbegavamo, ne priznajemo. Dodatne informacije o prirodi konflikta i njegovoj pozadini mogu pružiti pitanja vezana uz funkciju "osetljivog" organa ili područja tela.
Glava
Glava je najviša instanca nas kao fizičkih bića i na neki način predstavlja ono što je suprotno telu i telesnome, a istovremeno i povezano s njim. Čulnim organima, od kojih je većina smeštena upravo u/na njoj, "opipavamo" svet oko sebe, kako bismo u njemu pronašli svoje mesto. Da bismo u tom svetu preživjeli i ostavili svoj trag, važno je percipirati ga na pravilan način, međusobno uskladiti razne suprotnosti i kretati se primerenim koracima, vodeći pritom računa o sebi, drugima, situaciji i nekim važnim duhovnim zakonima. Koliko vidimo/čujemo sebe i druge, pred čime zatvaramo oči/uši, šta nam je neugodno, šta želimo videti/čuti po svaku cenu (a šta pak izbegavamo). Ako koristimo svoj vid/sluh/njuh na pravilan način, mogli bismo da spoznamo istinu koja leži iza privida problema s kojima se susrećemo.
Kosa
Jedan od čovekovih najvećih ukrasa je kosa, koja se u mnogim tradicijama smatrala simbolom slobode i snažnog duha, oslobođenog imperativa koje postavlja okolina. Šta npr. potreba za menjanjem boje kose govori o prihvatanju i poštovanju svoje istinske prirode i slobodi življenja u skladu s njom? Čime smo pritom rukovođeni? Kakvu cenu za to plaćamo?
Zubi
Zubi su poput vrata između nas i spoljašnjeg sveta, poput filtera koji odlučuje šta propustiti, a šta ne. Oni su oružje kojim zahvatamo, grizemo i usitnjujemo hranu (ali i stvarnost s kojom dolazimo u dodir), kako bismo je lakše progutali i svarili. Da bi mogli vršiti svoju ulogu, potrebna im je podrška, sigurnost prirodne kolevke - čeljusti i zubnoga mesa, tj. osnovno poverenje u život. Zubi pripadaju čvrstome tkivu, dakle, području središnje energije našeg bića - koga/šta želimo/treba da napadnemo, šta pak da "pustimo" i kako se osećamo/nosimo s tim (ako stojimo iza toga ili se možda zbog svojih agresivnih poriva osećamo toliko krivim da se ne usudimo ni pokušati zagristi nešto, a kamoli napraviti korak dalje)?
Grlo
Poput tečnosti, hrane i vazduha, neophodnih za naše preživljavanje, kroz grlo prolazi i naša stvarnost; osim toga, uz njegovu pomoć komuniciramo s spoljašnjim svetom. Koliko puta smo nešto morali "progutati", da li osećamo da imamo pravo da budemo tu, da kažemo ono što mislimo i osećamo u nekoj situaciji?
Kosti i organi za kretanje
Kao što mu i samo ime kaže, KOŠTANI SISTEM i SISTEN ORGANA ZA KRETANJE podržavaju telo i omogućuju mu da se kreće. Kičma je na mnogo načina najvažniji deo tela; kroz nju vodi središnji put našega nervnog sistema, snabdevanje krvlju i duhovnom energijom. Svojim oblikom, nalik dvostrukom slovu S, omogućuje nam i pokretljivost i uspravno držanje, rukama hvatamo, držimo i stvaramo u materijalnom svetu, nogama koračamo kroz život, karlicom oblikujemo to kretanje, kolenima se saginjemo priznajući autoritet i moć Više sile.
Držanje i kretanje u spoljašnjem svetu odgovara onom unutrašnjem, odražavajući ga doslovno ili se pak trudeći da pokažemo suprotno od onoga kako se stvarno osećamo. Ukoliko postupamo u skladu sa svojim uverenjima? Šta nas obeshrabruje, a što podstiče? Ako idemo linijom manjeg otpora, ako se usuđujemo da prihvatamo izazove (prirodne ili pak pod svaku cenu)? Kakav je naš odnos prema Višoj sili, na koje načine se trudimo da osiguramo ljubav bližnjih (npr. dominacijom/kontrolom ili pak pristajući i na mnogo toga što nam ne odgovara)?
Koža
Najveći naš organ, koji našu unutrašnjost odvaja od spoljašnjeg sveta i povezuje je s njim, je KOŽA. Njome podvlačimo granicu sa drugima, ali i komuniciramo s njima, na njoj se odražava (i kroz nju se deluje na) sve što se događa ispod njenih slojeva.
Upravo na toj činjenici se baziraju mnogi dijagnostički postupci i terapije alternativne medicine od iris dijagnostike do refleksoterapije, akupunkture/akupresure i sl. Koliko poznajemo i priznajemo sopstvene i tuđe granice, na koji način kontaktiramo sa svetom, zatvaramo li se u neki svoj oklop ili se pak otvaramo bez ikakve mere, šta to želi izaći i probiti van, šta nas zaista "svrbi", prepoznajemo li svoje čežnje i strasti, priznajemo li svoje agresivne porive?
